Дело

108 Д Е Л 0 му да једну видљиву, опипљиву форму, и Еклезиаста, који сиекулира о Богу, не стоји једна провала без моста; постоји мост међу њима, и тај мост чине Исаија и Псалмист, пророци и песници, или боље: пророци — песници. Између немачког народа, који се не мање клања идолима од других народа, и великог Канта стоји Шилер, између Спинозе и многобројних испод Спинозе стоји Гете, између тешке схоластичке теологије и сујеверне масе средњег века — Данте и Франциско Асиски, пзмеђу римо-католичког материјализма и квекерског спиритуализма — Милтон. Теизма има безбројно варијената, готово онолико колико и ступњева развића оних, који себе теистима називају. И јеховизам на свима својим ступњевима је теизам, и висока мудрост Лесингова је теизам; теизам је и коранска теологија, теизам и Хамилтонова метафизика. Његош се својим теизмом приближује с једне стране народном антропоморфизму, с друге пак абстрактним појмовима метафизичара. У „Лучи Микрокозма“ Бог је представљен као изванредан човек, изванредно моћан, изванредно леп, изванредно интелигевтан. Бог седи на престолу и разговара са својим архистратизима, који се — и ако духови — представљају као људи мање моћи и сјајности него Бог, а веће него земаљски људи. Бог гледа, размишља, осећа, гневи се, брине, суди; у борби са Сатаном он се вози на колесницама „са гнијевом наоружан страшним. „0 како му пламени погледи „сијеваху с ужасном љутошћу!“ Бог Његошев може да се гневи и љути, исто онако као и изра^љски Јехова, због људских грехова; тако: „Бог се драги на Србе ражљути „за њихова смртна сагрјешења“ (Г. В.) Бога радује хармонија светлости, добродетељ, а гневи дисхармонија, мрак и грех; с тога он утврђује оно прво, а гони и кажњава ово друго. И он дакле, има своју дужност, као и човек. Та Божја дужност одговара и Божјој моћи. Бог овако говори својим верним служитељнма: