Дело

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА 109 „Да од свете одступим дужности „мрака царство би остало вечно“ (Л. М) Бог планира и размишља о будућности као човек. Све као човек, само као изванредан човек, са надчовечанском моћи и мудрошћу! То је херојски народни антропоморфизам. Све најбоље, што има у човеку, придаје се Богу у потенцирапој мери; све најплеменитије, за чим човек жуди, сконцентрисано је у Богу. Овај херојски антропоморфизам стоји високо над сујеверјем некултурна човека, који свога бога представља ревнивцем и интригантом и подмуклим волшебним бићем, које се претвара из форме у форму, да би користило или нашкодило коме хоће. Ова племенита, херојска форма антропоморфизма, према којој је Бог носилац правде и светлости, према којој је Бог човек но опет не човек но над-човек, највиши ступањ верског представљања, до ко кога је се један народ могао уздићи. Ову су веру народну често презирали дубоки мислиоци, као што је с друге стране опет народ презирао абстрактне постулате ових. Но песници никад нису презирали умне творевнне свога народа: они су их примали за своје, чистећи их од грубости и сублимирајући их. Прави просветитељи једнога народа отуда нису тако звани „култур-трегери", но песници. С друге стране песници су далеко од презирања дубоких мислених доктрина: и ове дубоке мислене доктрине они нримају за своје, но пошто их претходно крсте, тако рећи, „огњем и духом“, пошто им даду очи, да могу гледати и срце, да могу живети. Платон и Бруно дали су сами својој доктрини и очи и срце, јер су сами били песници. Они су сами себе најбоље популаризирали. Спинееа и Кант потребовали су популаризатора, песника, пошто сами то нису били. Песник сједињује врхове и низине људског друштва; он разуме све и за то не потцењује ништа; он помаже свуда и свакоме: народу, да улије дух у своје форме, мислиоцу, да да форму, тело, својим мнслима. Песннк обухвата све, спаја све; песник је највећи непријатељ партија и секта. Без песничке метафоре речено Бог је за Његоша апсолутна интелектуална стваралачка моћ у васиони. Бог је „умна сила“, која господари над „грдном мјешавином“ природних ствари и појава; Бог је ум, који ствара лепо н добро, који хаосу даје