Дело

114 Д Е Л 0 — Је л’ да је необично лепо? — рече Степан Аркадијевич, приметивши да Љовин погледаше у портрет. — Ја нисам видео бољег портрета. — II необично слично, зар не? — рече ВоркујеЕ. Љовин погледа с портрета у оригинал. Особити блесак осветли лице Анино оног тренутка кад она осети на себи његов поглед. Љовин поцрвене, но да би сакрио своју збуњеност, хтеде да упита, да ли је скоро впдела Дарију Александровну, али у то исто време Ана проговори: — Сад баш говорисмо ја и Иван Петрович о последњим сликама Вашченкова. Јесте ли их видели? — Да, видео сам, — одговори Љовин. — Али пардон, ја вас прекидох, хтели сте рећи... Љовин упита, да ли је скоро видела Дарију. — Јуче је била код мене, врло је љута на гимназију због Грише. Наставник латинског језика, чипи ми се, био је неправичан према њему. — Да, видео ca^M слике. Нису ми се баш тако допале, врати се Љовин на разговор, који она отпоче. Љовин сад већ није говорио с оним занатлијским односом према ствари, како је разговарао овога јутра. Свака реч у разговору с њом добијала је особити значај. Говорити с њом беше пријатно, а још пријатније слушати је. Ана је говорила не само природно и паметно, него паметно и нехатно, не приписујући никакву вредност својим мислима, а придајући велику вредност мислима сабеседника. Разговор се поведе о новом правцу уметности, о новој илустрацији Библије од француског уметника. Воркујев окривфиваше уметника за реализам доведени до грубости. Љовин рече да су Французи, као нико, довели условност у уметности, и да према томе они виде особиту заслугу у враћању к реализму. У томе, што више не лажу, они виде поезију. Никада још ниједна паметна ствар, ко.ју би Љовин исказао, није му чинила такво задовољство као ова. Цело лице Анино одједном засија, кад она оцени ову мисао. Она се насмеја. — Ја се смејем, — рече она — као што се човек смеје кад види врло сличан портрет. То што сте рекли, потпуно карактерише садању француску уметност — и живопис, и шта више литературу: Zola, Daudet. Али може бити да то увек тако бива, да стварају своје conceptions од измишљених, условних фигура,