Дело

АНА КАРЕЊИНА 121 ништа не могу да учиним, ништа да почнем, ништа да изменим, ја се уздржавам, чекам, измишљајући за себе разне забаве — иородица Енглезова, писање, читање, — али све је то само обмана, све је то само онај морфин. Требало бн да ме пожали", говорила је она, осећајући да јој сузе жалости према самој себи ударају на очи. Она чу јако звонење Вронскога и журно избриса ове сузе, и не само избриса сузе него седе према лампи и отвори књигу, претварајући се као да је спокојна. Требало је показати му да је незадовољна тиме, што се није вратио кад је обећао, — само незадовољна, али никако не показивати му своје јаде и, што је главно, жалост према самој себи. Она је могла да жали за собом, но не он за њом. Она није хтела борбу, корила га је зато што је хтео да се бори, али је нехотице сама долазила у положај борбе. — Није ти било досадно? — рече он, живахно и весело прилазећи јој. — Како је ужасна страст — картање! — Не, није ми било досадно, а и давно сам се већ научила да не чамујем. Био је Стива и Љовин. — Да, они су хтели да дођу к теби. Како ти се допао Љовин? — рече он, седајући поред ње. — Веома. Скоро су отишли. Шта је учинио Јашвин? — Био је добио седамнаест хиљада. Ја га звах да иде. II беше већ сасвим ношао. Али се врати опет и сад је изгубио. — Па зашто си онда остао? — упита она, одједном подигнувши очи у њега. Израз њена лица беше хладан и непријатељски. — Ти си рекао Стиви да ћеш остати да одведеш Јашвина. А ти си га пак оставио. Тај исти израз хладне готовости за борбу пзрази се и на његовом лицу. — Пре свега, ја га нисам ништа молио да ти јавља; друго, ја никад не говорим неистнну. А што је главно, хтео сам да осгавем и остао сам, — рече он, мрштећи се. — Ана, зашто, зашто? — рече он после једног минута ћутања, нагињући јој се и отвори шаку, надајући се да ће она метнути у њу своју. Она се обрадова томе изазивању на нежност. Али некаква чудновата сила зла не даде јој да се ода своме нагону, као да јој услови борбе не допуштаху да се покори. — Разуме се, ти си хтео да останеш и остао сн. Ти радиш све што год хоћеш. Али зашто ми то говориш? Ббог чега?