Дело

122 Д Е Л 0 — говорила је она, падајући све више и више у ватру. — Зар неко оспорава твоје право? Али ти хоћеш да будеш у праву, и буди у праву. Шака се његова затвори, он се одмаче и лице његово доби још упорнији израз. — За тебе је то ствар јогунства, — рече она, пажљиво погледавши у њега и одједном нашавши назив томе изразу лица који је тако дражаше, — управо јогунства. За тебе је питање, да ли ћеш остати победилац, а за мене... Кад би ти знао, у чему је за мене ствар! Кад ја осећам, као ово сад, да се ти непријатељски, наиме непријатељски, односиш према мени, кад би ти знао шта то за мене значи! Кад би ти знао како самја близу несрећи у овим тренуцима, како се бојим, бојим себе! И она се окрете, кријући јецања. — Та о чему ти... ? — рече он, ужаснувши се пред изразом њеног очајања и опет се наже к њој, узе је за руку и поче љубити. — Зашто? Зар ја тражим забаве ван куће? Зар ја не избегавам женско друштво? — Да како! — рече она. — Дед’ реци, шта треба да радим, ua да будеш спокојна? Ја сам готов све да учиним, само да будеш срећна, — говорио је он, ганут њеним очајањвхМ, — шта ја нећу учинити да те избавим од некаквог јада, као сад, Ана! — рече он. — Ништа, ништа! — рече она. — Не знам ни сама: да ли је самоћа, или нерви... Али, нећемо да говоримо о томе. Шта је с трком, ниси ми причао? — упита она, старајући се да сакрије триумф победе, која је ипак била на њеној страни. Он затражи вечеру и поче јој причати све подробности трка; али у тону, у његовим иогледима, којн постајаху све хладнији и хладнији, она виде да јој није опростио њену победу, да се онај осећај јогунства, с којим се она борила, опет утврђује у њему. Он беше према њој хладнији него пре, као да се покаја зато што се покорио. И сетивши се оних речи, које јој дадоше победу, наиме: „ја сам близу ужасној несрећи и бојим се себе“, она појми да је то оружје опасно и да се други пут не сме употребити. А осећала је да се напоредо с љубављу, која их везиваше, установио између њих зао дух некакве борбе, кога она није могла истерати ни из његовог, а још мање из свога срца.