Дело

АНА КАРЕЊИНА 123 XIII Нема таквих погодаба живота, на које човек не би могао навикнути, особито ако види да сва његова околина живи тако исто. Пре три месеца Љовин не би поверовао да би могао заспати мирно под овим погодбама, под којима се сада налазио; да би, живећи без циља, бесмисленим животом. уз то животом преко својих срестава, после банчења (друкче он није могао назвати оно што је било у клубу), после нескладних пријатељских односа према човеку, у кога је некада била заљубљена његова жена, а још више после нескладне посете женској, која се није могла друкче назвати него изгубљена, и после свога усхићења том женском п огорчености женине, — да би под тим погодбама оп могао заспати спокојно. Али под утицајем умора, несане ноћи и попивеног вина, он заспа чврсто и спокојно. У пет часова разбуди га шкрипање отворених врата. Он скочи и обазре се. Китинке не беше на постељи поред њега. Али иза преграде виђаше се покретна светлост и он чу њене кораке. — Шта је?... Шта је? — проговори он сањиво. —Кити! Шта је? — Ништа, — рече она, појављујући се иза преграде са свећом у руци. — Било ми је тешко, — рече она, осмејкујући се особито љупким и значајним осмејком. — Шта? Је л’ почело, је л’ почело? — уплашено ироговори он, — треба послати, — и он се журно поче облачити. — Не, не, — рече она, смешећи се и задржавај^ћи га руком. — Јамачно ништа. Само мало беше ми тешко. Али сад је прошло. II пришавши кревету, она угаси свећу, леже и утиша се. Ма да му беше и подозрива тишина њеног као задржаног дисања, а највише — израз особите нежности и узбуђења, са којим му, излазећи иза преграде, рече: „ништа“, њему се тако хтело да спава, да је одмах заспао. Тек доцније се он сети тишине њеног дисања и појми СЕе што се догађало у њеној драгој, љупкој души онда кад је, не мрдајући се, у очекивању највећег догађаја у животу женске, лежала поред њега. У седам часова разбуди га додир њене руке по рамену и тихи шапат. Као да се у њој бораше жалост што ће га разбудпти и жеља да говори с њим.