Дело

8 Д Е Л О (не кријем) проучавати њену унутрашњост по томе знаку, сетио сам се своје врлине, спустио очи и мало уздрхтаним гласом промуцао: „Врло мало, врло мало“... Сунце је одскакало на небу, а железничка кола била су све топлија. Њој, младој девојци, било је зацело топлије него мени, те појми да скине свој сивкаст капутић. Хоћеш ли веровати? Твој повучени Оскар, писац студије 0 праузроку привиднога кретања, испао је из нормалнога колосзка и као гимназијалац скочио, да помогне. Да је само то? Кад је Лина (заборавио сем ти јој раније рећи име) забацила свој жакетић, прихватио сам га и помогао да из њега извуче две пуначке ручице, којеје обавијала само танка чипкана блуза... II ето, ту сам први пут поклизнуо у својој врлини: поруменео сам као јагода, жудно сам гледао кроз шупљике од чипака у она непокривена окца младе и свеже коже и чинило ми се, да осећам њен мирис и постојао сам тако неколико тренутака, збуњен, неодлучан, докле она сама није узела своју одећу из мојих руку и обесила је на ручицу, која у зимње доба отвара и затвара цев са паром. И нехотице сам загледао, да је та ручица стојала на оној страни, где је писало „топло“. Чини ми се, никад нисам боље осећао, да она праву истину показује... После смо постали новерљивији. Као што то обично бива, нашле су се личности и предмети обоме познати и о њима је почет празан разговор или управо краћење времена, у коме су речп било нешто најспоредније. Пишем ти после непунпх пет дана од овога пута и ево да ти признам, мучно да бих се сетпо и крупнијих појединости о којима смо говорили. Знам само, да смо врло често мењали места; да је било неколико тренутака, кад смо се погледали и одмах заборавили о чему је било говора; да смо^иостали поверљиви, чак и у врло интимним стварима. Ја сам њој ннр. прпчао о својим првим књижевним пословима, о својим нсеудонимима и о успеху у који се надам својим радом 0 привидним кретањима; она ми је причала о својој нријатељици, која се растаје од свога мужа, професора Борга, и сасвим ми поверљиво открила и узрок растављања, после ми је говорила о својој родбини, о својим наклоностима (како јој ппр. импонује кад је човек — човек, а не накинђурена лутка). па ми, онда, показала и нрстен, у коме је од рубина било начињено слово И, поклон неког инжињера, кога није могла волети, те је нре шест месеци отпутовао у Аустралију. Кад ми је