Дело

126 Д Е Л 0 особито озбиљан шта више строг израз. Не наређујући кочијашу да стане, он потрча натраг напоредо с њом. — Дакле, ви мислите да може испасти срећно? Господе, смилуј се и помози! — проговори ЈБовин, спазивши свога коња који излажаше из капије. Ускочивши у саонице и севши поред Кузмава, он нареди да вози доктору. XIV Доктор још не беше устао, а слуга рече да је „доцкан легао и није наредио да га буди, али скоро ће устати“. Слуга је чистио стакла од лампе и изгледаше врло заузет тиме. Ова пажљивост слугина према стаклима и равнодушност према ономе што се у Љовину збивало спочетка га зачуди, али прибравши се, одмах појми да нико не зна и није обавезан да зна његове осећаје, и да у толико пре треба дејствовати спокојно, промишљено и одлучно, да би се пробио овај зид равнодушности и достигла своја намера. „Не журити се и ништа не пропуштати“, говораше у себи Љовин, осећајући све већи и већи напор физичке снаге и пажње према ономе што је требало да се уради. Сазнавши да доктор још није устао, Љовин се заустави на једном од многих планова који му у глави ницаху: Кузман да иде с цедуљицом другоме доктору, а он сам да иде у апотоку за опијум, а ако доктор до његовог повратка, још не буде устао, онда, потплативши слугу или насилно ако овај не пристане, да буди доктора ма по коју цену. У апотеци мршави помоћник, са оном истом равнодушношћу, са каквом слуга чишћаше стакла, залепљиваше облатном прашкове за кочијаша који ту чекаше, и не хте Љовину да да опијум. Старајући се да не хита и да се не жести, именовавши докторе и бабице и објаснивши, зашто је потребан опијум, Љовин га поче убеђивати. Помоћник уиита на немачком, да ли да му изда, и, добивши отуд иза преграде пристанак, дохвати стакло и левак, лагано насу из великог у мало, налепи етикету, запечати, без обзира на молбе Љовинове да то не ради, и хтеде још да увије у хартију. То Љовин већ не могаше издржати; он одлучно истрже из његових руку стакленце и појури на велика стаклена врата. Доктор још не беше устао, а слуга, који сад простираше ћилим, не хте да га буди. Љовин, не хитајући, извади хартију од десет рубаља и лагано |изговарајући речи, али и не губећи време, пружи му хартију и објасни да је Петар