Дело

АНА КАРЕЊИНА 135 — А, Катарина Александровна, тако се не сме кретати! Чекните, ја ћу вам додати. Ево, да нас види тата, каквп смо јунаци! II Лизавета Петровна подиже и нринесе Љовину на једној руци (прстима друге руке само је подупирала потпљак који се нихаше) ово чудновато црвено биће, које се љуљаше и сакриваше своју главу за крајеве од пеленице. Али беху такође очи, нос и уста која цмокаху. — Дивно дете! — рече Лизавета Петровна. — Љовин огорчено уздахну. Ово дивно дете уливало му је само осећај гадљивости и жалости. То сасвим не беше онај осећај, који је он очекивао. Он се окрете у страну, докле га Лизавета Петровна намешташе уз ненавикнуту сису. Одједном смех га принуди да се окрене. То се Кити насмеја. Дете нађе сису и поче да доји. — Ну, доста је, доста! — говораше Лизавета Петровна, али га Кнти не пушташе. Оно заспа на њеним рукама. — Погледај сад, — рече Кити, окрећући му дете тако да га може видети. Старачко лице одједном се још више намршти и дете кихну. Смешећи се и једва задржавајући сузе милине, Љовин пољуби жену и изађе из тамне собе. Оно што он осећаше према овоме маленоме бићу беше сасвим нешто друго од онога што је очекивао. Ничега веселога и радоснога не бсше у томе осећају; напротив, то беше нов, мучан страх. То беше свест о новој области, где му се може нанети рана. И та свест беше у прво време тако мучна, страх да не пострада ово немоћно биће, беше тако силан да се због њега не могаше ни приметити онај чудноват осећај бесмислене радости чак гордости, који он осети кад дете кпхну. XVII Стварн Степана Аркадијевича стајаху рђаво. Новац за две трећине шуме био је већ страћен и уз одбитак десет процената, беше изузео готово унаиред целу последњу трећину. Купац не хте више да даје новац, тим пре што Дарија Александровна ове зиме, првп нут отворено изјавивши ираво на своју имовину, одби да потпише контракт о пријему новца за последњу трећину шуме. Цела плата ишла