Дело

АНА КАРЕЊННА 141 уверен да то дотпцање умекшава зета. — Ја говорим само једно: њен положај је тежак, тн га можеш олакшати, а сам ништа нећеш изгубитн. Ја ћу ти све тако удесити, да нећеш ни приметити. Та обећао си! — Обећање је било дато пређе. И мислио сам да је питање о сину решавало ствар. Осим тога, ја сам се надао да ће Аеа Аркадијевпа имати великодушности... — с муком, дрхтавим уснама изговорн побледели Алексије Александрович. — Она оставља све твојој великодушности. Она моли и преклиње само за једно — да је изведу из оног немогућног положаја, у коме се налази. Она већ не тражи сина. Алексије Александровичу, ти си добар човек. Уђи за тренутак у њен положај. Питање развода за њу је, у њеном положају, питање живота и смрти. Да ниси обећао пре, она би се помирила са својим положајем и живела би у селу. Али ти си обећао, она ти је написала и преселила се у Москву. II у Москви, где је сваки сусрет за њу нож у срце, она жпви шест месеци, сваког дана очекујући одлуку. Та то је исто, што и осуђенога на смрт држати месецима с конопцем о врату, обећавајући му, можда смрт, а можда и помиловање. Смилуј се над њом, а ја ћу све то тако удесити... Vos scrupules... — Ја не говорим о томе, о томе... — гадљиво прекиде га Алекспје Александрович. — Али можда сам ја обећао оно. што нисам имао права да обећам. — Дакле, ти одричеш оно што си обећао? — Ја никад нисам одбијао да испуним оно што је могућно, али ја желим да имам времена да промислим, уколико је обећано мог\тћно. t/ — Не, Алексије Александровичу ! — скочившп, поче Облонски, — ја нећу томе да верујем! Она је тако несрећна, како само може бити несрећна једна женска, и ти јој не можеш одрећи такву... — У колико је обећана могућпо. Vous professez d’etre uu libre penseur. Али ja, као човек којн верује, не могу у таквој важној ствари иоступитп нротивно хрпшћанском закону. — Али у хришћанским друштвима и у нас, колико ја знам, развод је допуштен, — рече Стенан Аркадијевич. — Развод допушта и наша црква. II ми видимо... — Допушта, али не у овом смислу.