Дело

АНА КАРЕЊИНА 143 дао у школу. Заиста, утицај другова имао је на њега добро дејство, сад је потпуно здрав и учи се добро. — Какав делија постао! II то не Серјожа него цео целцат Сергије Алексијевич! — смешећи се, рече Степан Аркадијевич, гледајући у лепог, широког дечка у плавој блузн и дугачким панталонама, којп весело и одрешито уђе у собу. Дечак је имао здрав и весео изглед. Он се поклони ујаку, као туђину, али познавши га, поцрвене и чисто увређен и наљућен нечим, журно се окрете од њега. Дечко приђе оцу и показа му своје оцене, добивене у школи. — Е, ово је ваљано, — рече отац, — можеш ићи. — Смршао је и порастао, престао да буде дете и постао дечак; ја то волим, — рече Степан Аркадијевич. — Сећаш ли се мене? Дечко се брзо обазре на оца. — Сећам се, mon oncle, — одговори он, погледавши у ујака, и опет обори поглед. Ујка позва дечка к себи и узе га за руку. — Па како иду послови? — рече он, желећи да се разговара и не знајући, шта да каже. Дечко, црвенећи и не одговарајући, обазриво извлачаше своју руку из руке ујакова. Чим Степан Аркадијевич испусти његову руку, он као тпца, пуштена на слободу, упитно погледавши у оца, брзим кораком изађе из собе. Прошло је година откако је Серјожа последњи пут видео своју матер. Од тога доба он никад више ништа није чуо о њој. А те године био је дат у школу, и он позна и заволе сво.је другове. Оне сањарије и успомене о матери, које га после састанка с њом направише болесним, сад га већ нису занимале. Кад су долазиле, он их је брижљиво гонио од себе, сматрајући их као срамотне п својствене само девојчицама, а не дечаку и другу. Он је знао да је између матере и оца била свађа, која их је раставила, знао је да му је суђено да остане с оцем и старао се да се на ту мисао навикне. Видети ујака, који личи на матер, било му је непријатно стога, што је то изазвало у њему оне исте успомене, које је сматрао за срамне. То му беше у толико више неиријатно, што је, по неким речима које је чуо, чекајући пред вратима кабинета, а особито по изразу лица очева и ујакова, закључио да је међу њима морало бити говора о матери. II, да не би морао