Дело

150 Д Е Л 0 промену Устава од 1901 године, који је Устав као што је познато, увео дводомни систем, и излаже укратко организацију Сената по том Уставу. При томе се задржава на студији г. Живојина Перића о Априлском Уставу,1 у којој се г. Перић истакао као велики присталица дводомног система. У корист Горњег Дома навео је г. Перић поред осталих разлога и то, да је он нарочито Србији потребан, да би учинио крај борби између Краља и Народног Представништва. По г. Перићу ми живимо час под личним режимом, кад Краљ победи Народно Представништво, час под конвентовским режимом, кад Народ. Представништво победи краља. Ниједан од та два режима не ваља. Оба су разни облици једне исте ствари: деспотске владе. Зато треба установити једну трећу власт, сенат, који ће држати равнотежу између Скупштине и Краља. Док се раније пледирало за Сенат поглавито ради тога, да он буде брана од свемоћи скупштинске, дотле је г. Перић говорио о Сенату иоглавито са гледишта личног режима, тр^дећи се да докаже, да тај режим баш бива онемогућен у случају кад постоји Сенат. Државни удар од 25 марта 1903 године потврдио је у том иогледу тачност Перићевог схватања. Г. Јовановић се потпуно слаже са г. Перићем у томе, да је Србији потребан Горњи Дом, и ако са организацијом Сената, како је она у Уставу од 1901 године била изведена, није онолико задовољан, колико г. Перић.. На крају своје студије изложио је г. Јовановић крајње закључке до којих је дошао, а то је, да је Србији потребан Горњи Дом у главном из ова два разлога: 1. Из једног општег разлога, што је и Горњи Дом један од састојака представничке и парламентарне владе, коју је наш Устав усвојио. Г. Јовановић налази, даје Горњи Дом један од битних елемената у парламентарном режиму, и да га зато није 1 La nouvelle constitution du Royaume de Serbie commentee et expliquee par J. Peritch, објављена прво у часопису Bulletin de la Societe de Legislation comparee, a затим и засебно оштампана 1903 године. Овај у сваком погледу одличан коментар Устава од 1901 годпне ја сам у споразуму са г. Перићем превео на српски, али услед промене Устава 1903 године, као и услед врло неповољних издавачких прилика у Србпји нисам га на жалост још могао објавити. Један кратак одломак, у коме г. Перић говори о потреби Горњег Дома у Србији објавио сам по жељи ауторовој у Гласу Права, Судства и Администрације (1903) под насловом „0 српском сенату". Тај се одломак налазп прештампан и у збирци г. Перпћа „Политичке студије". Београд 1907.