Дело

12 Д Е Л 0 ме разумети и ти ћеш, можда, јединп појмити задовољство са ивице отргнута грешника, твога 0 с к а р а. II Пел Јорг — Оскару Вајлингу. Драги Оскаре, Лиљезел, 18 јула 1900 год. Твоје ме писмо није много изненадило. Знао сам ја, колико је у теби моралне снаге, колико латентне готовости, да се иску* шењима одупреш. Ја сам, мој добри Оскаре, у томе много изостао. Ја, ето, по некада не заслужујем, да се назовем најсавршенијим створом на земљн. Слаб сам, мој Оскаре, па шта ћу? Такав сам био, кад сам донесен на овај свет, такав, ћу (о, то је сасвим пзвесно!) с њега и отићи. Слушај, па осуђуј! Нас као да је последњих дана гонио један исти зао дух. Ти си срећан, што си му се одупро. Ја, јадник, подлегао сам... Кад ти све испричам, можда ти се и нећу чинити толико крив. Ја сам, као што ти је из последњег иисма познато, пробавио готово цело нролеће у Лиљезелу. Коже нису биле на великој цени, али је ипак на сваком пару крзана остајало готово по 80 ера. Може се, дакле, рећи да је посао био осредњи и да се и другога пролећа могу надати, да закуп лова око језера неће оманути. Нисам још био довршио сав посао, а морао сам се кренути У Молби, да бих присуствовао равнању, које је имала фирма СтекшЈГ, поред других, и са нашом фирмом. Путовао сам угодно. Мени је пријатно пролећно путовање: хладовпнасто је, а нема нрашине, али се и летњих месеца удеси који пролетњи дан. Снокојно сам се завалио у свој куне и калкулирао кожарске производе, према последњем повишавању цене, кад ме један нов путник истрже из рачунских комбинација. Ствар је доста занимљива, вреди да је и опширније чујеш. Био сам таман нрешао узвишицу пред Рулбом и, како сам био сам у купе-у, могао сам уз размишљање о трговачким пословима комотно дремати и запалитн коју, пошто нисам много одушевљен иланннским лепотама овдашњпх буковика.