Дело

166 Д Е Л 0 — Ама ко то, о Ђукане? — привуче се чобанче иза леђ& и проговори изненада. — Бо’ме, зрњо — одговори он полако, а и не осврће се. Рекне тако, као да је тај зрњо нека пореска глава што је зна сва општина, а није његов шиљег у овцама. И непрестано бди над њима, и по припеци, по ветру и олујини, и кад тутњи по небесима те се пролама планина и киша лије, те му се у млазевима слива низ браду, као оно низ руно вуненог му гича. Не мисли ни о чему и не разбира ни за шта, већ гледа у бокове својих оваца: јесу ли му сите и здраве, кад их треба напојити, осолити и подојити. Кад му које бравче закуња, он га опкорачи ногама, насеца га по ушима и шиба по њима лесковим прућем, те му пушта крв. Кад треба он их купа и шиша, треби их од крпеља, и гледа као своје. А друкчије и не рачуна но као своје. Негда је имао и он оваца и своју кућу усред села, и за овцама је ишао све до женидбе. Кад му се роди Остоја, отац му умре, и после месец дана дође власт, те му продаде очевину и остави га у празној кући и на маленој окутњици. Не зна ни данас зашто је то било*. чуо је само да су му оца сплели кајишари к’о паук муву. Жена прецрче од тога, те он оста с дететом сам. Добра тетка Станојка, једина од рода што га је тада имао, сажали се и узе дете себи. Пошто је годнну дана чамио сам у кућп ишао као луд погнуте главе, а прљав и ритав, ступи у најам код инокосног домаћина Срећка Радовића, а кућу напусти те се, у одмах, и скљока. Газда Срећко узе га тако, к’о кад узмеш дете под своје, да га храни, одева и издржава, а он да му чува стоку без икакве илате. За друго и ништа није до за чобанина, и на томе је послу ево већ четрдесет година. Заборавио је да је свој, већ Срећков, и задовољан је судбом. Лети је по планини а зими код куће. Са овцама и дањује и ноћива. Кад је топло, спава у сеиу, слами или на голој равни, а зими у кошари, у јаслима. Само кад стегну мразеви о Божићу и Св. Јовану, натерају га те уђе у кућу и коју ноћ преноћи крај огњишта. Не жали се, не тугује ни за чим, и не љути се. Све једно му је ил’ га псовао или миловао. Чобани саставе овце, измешају се чобанчад па се играју, певају, жале се, па се упусте у разговор и с њим. Најмање дете да га пита он одговара и разговарач