Дело

170 Д Е Л 0 кад ти ме зовну ћата Ристивоје и нареди да ти предам позиви да те овог часа добавим. — Ја нисам учинио никоме никакве потре са овцама и не парничим се ни с ким. Ја нећу... Али Милојица му не даде да што више прича, већ управи прстом на пут и он оде гунђајући. Иде брзо, шлапће му траљава обућа на ногама и удара га торба по леђима, а звера и обзире се. Где кога смотрп, он се и не пита нити застаје, ваћ свакоме вели: — Нешто ме зову овштини... Што ли ме зову? Бог и душа нисам никоме никаква зпјана учинио... Бог зна откад није силазио општинској судници! А свега једном звала га је власт. То је бнло још земанле кад су тражили његовог Остоју у солдате и сећа се као да је то било негд& ономад... У општинској авлији, у хладу под липама, постављен сто, по њему повила се два официра па нешто пишу на некаквим великим табацпма. Један старешпна, крупан човек, с великом рачвастом брадом, у црвеним панталонама и чизмама шетка се око њих, пуцка танким прутићем низ чизму и заповеда свима. А доктор, младић, жољав и с наочарнма, ширио је и скупљао дугачку пантљику и мерио регруте. Људи голи, стали у ред, а он их гледа, мери, загледа и завирује свуда, свуда... Срам у Бога! Који је добар он му викне нумеру, пљесне га пантљиком озад и само што му не рекне као он кад пусти ошишаног шиљега: „Хајд\ купи лој па се гој!“ А он сиромах, брже боље грмачи за кошуљу. „Ђукан Ђукановић!“ Он приђе полако и рече: „То сам ја“. „Где ти је син Остоја?“ „У свијету, господине“. „Како у свијету? Одговарај лепо што се питаш: где ти се налази син?“ „Гајбуни у Биограду... Кад је јесенас Крсман гонио шљиве у Биоград, видио га је тамо ђе стоји на министровим вратима. Повјерио му све министерство и кога он пропушги, тај је и пронушћен...“ Онај с рачвастом брадом одмахну руком и прутићем на Ђукапа да иде, и он је отишао овцама... А сад? Шта ли ће бити сад?