Дело

3 У Б А Н 171 IV У то доба у општинско судници били су само председник и ћата. Обојица средовечни људи, одавно у општинској ладовини па бели у лпцу и добро урањени; у лепом оделу: чистим кошуљама и варошким прслуцима. Пошто су разгледали јутрошњу пошту и председник, као неписмен човек, налакћен на дугачки канцеларијски сто, гледао у ћату и саслушао сваки прнспели акт, и пристао да се по њему „приступи“ како он каже, пабавили су печења те ручали, попили литар внна и испавали се. Отуда је и стрвољ по канцеларији, и куда погледаш по столу. Јер док на једном крају реченог стола, на застртој зеленој чохн, стоји неколико укоричених закона, неколико аката „у раду“: наредба сеоским кметовима за порез, концепт одговара среском начелнику за неизвршење наредбе о иоправци пута, упола написано љубазно писмо ћатино жени неког сељака што служи у ноћннм чуварима у Београду — дотле на другом крају стоје тањири са оглоданим костима, огрисци хлеба, литар са нешто внна, затиснут нерасеченом свеском органа пољоиривредног друштва, винске чаше, шољице, локвице од телфе и вина... Леже обојица на дугачкнм клупама уз дувар, под главом им укоричен деловодни протокол и фермен. Ћата се пробуди први, протеже се и сети да треба да доврши писмо, па се извири шта му ради Живојин. Али у том бану Пујо и рече: — Дошао је Ђукан по позиву власти. Ћата се диже: — Славца му ГЈујовског: вн’ш ти где га је нашао и дотерао! — Море, остави ее комендије, Ристивоје! — јави се председник и нодпже се и он. — Уживај! Само седи и пазн — рече му ћата и узе један акт из рафа, с реда. Наместише се обојица за сто и ћата са важним изразом на лицу, притиште дугме на звонцету. — Нека уђе Ђукан! Он ступи на врата гологлав, подиже руку слепом оку и дрхтавим гласом рече: — Како си Жнвојине... и тп Ристивоје! Нешто сте ме звали — и пружи им нозив.