Дело

ТУМАЧЕЊЕ фиЗНЧКИХ II СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 179 пмпулсивно генерације кретале на живот, а и таквих, које су ■значајне биле за незнатне поремећаје равнотежних стања у социјалним срединама. Заблуда, истина, веровање, осећање, као извори покрета, са механистичког гледишта на појаве, извори су соцпјалних снла, узрока променама. Ако се покрети доведу у везу са својим узроцнма, онда с погледом на разне јачине индивидуалних и колективних идеја, може се рећн: да су неке од њих, као тренутни импулси физичких кретања, а други сталног дејствовања, као вечне силе природне. Једне су идеје аналоге хитцу, којим камен бацнмо, услед чега полети, а друге су сталпог дејствовања, као што је гравитацпја, која креће и успорава кретање бачених тела. Такав је пример утицај Аристотелове науке. Он је аналог дејству сталне силе, јер је он, кроз читаве генерације утицао на покрете социјалне, стварао разна равнотежна стања и узрок био једном стационарном стању интелектуалном од двадесет векова. Утицај какве идеје, која за један час помути у нас расуђивање, измени гледиште и брзо се врати у нас стање нормално, [кад ефекат произведен том идејом нестане, сличан је узроцима, који престану дејствовати чим изазову какву промену кретања, ироцес физички, физиолошки, биолошки, психички или социјални. Објашњење за неједнаке јачине идеја треба тражити не само у изворима тих идеја већ и у околини, која се мења под утицајима тих идеја. Аристотелова наука у Римљана, Арављана, Средњем веку добила је тако разноврсно коментарисање, схватање, разумевање, да су импулси, које је она давала покретима интелектуалним, били и безбројни и разносмислени, да се је трансмиспја импуласа из центра, творца идеја, Аристотела, проносила кроз векове, благодарећи и заблудама времена и развијености средина у којима је поменути систем производио пертурбације. Слично појавама које постају услед научних идеја, развијају се и појаве историјске, које се, што се импуласа тиче, могу довестп у везу са личностима и срединама историјским. Негирати по све значај личности и веровати у њихов апсолутни значај за развој догађаја јесу два екстремна и наивна гледишта. Теорија надчовека је толико исто претерана, колико и теорија да је све услед несвесних побуда и покрета постало. Мпслити да је Кутузов дремајући могао потући Наполеона, јер је дозволио да се догађаји развијају несвесно, како их је Бог одредио, толико 12*