Дело

180 Д Е Л 0 је исто апсурдно, колико веровати да је другојачији нос Клеопатрин могао изменити историју Рима, а са њим и облик данашњеЕвропе. На један догађај имају утицаји разни импулси и појединци се утицајима топе и сливају у резултанте узрока догађајима, сваки са својом јачином. Развијање по несвесном је све дотле, док појаве нисмо у стању довести у везу са нечим, што их изазива. За цео свет је фаталитет израз, због незнања узрока, да се процеси несвесно збивају и развијају. Ако се летимички погед баци на низ појава и фаза, крозкоје је људска мисао ишла, онда и поред све заплетености и хаоса, са чим се човек срета, кад из тога хоће да изведе каузалну везу, да нађе односе између појава и њихових узрока, да открије законитости међу мислима — у стању смо мисао људску, била она ма какве природе, сматрати чисто као силу, и тражити, у каквој размери стоји мисао према упливима њеним на развиће ума људског, културе и свега, што сачињава живот човечанства. Човек се развија, добија све више и више појмова из свог судара са природом. Развићем својим он постаје способан да улази у истражпвање узрока својој околини — отуда и мисли о свету, о Богу, о себи. Човек је на путу да створи науку, којом с једне стране, попуњује празнину у свести својој, што налази одговора на толика иитања из своје околине, а с друге стране, пак, науком попуњује и спреже природне силе у своју корист.. Пут, којим се људски ум, у погледу истраживања својих, креће, изгледа као да је обрнут ономе, који научна методика за разумевање и налажење истина препоручује. Фплософија се јавља пре науке; испитивање истина апстрактне природе, пре проучавања стварних појава; полажење од општих принципа, 'нре но што се имало у рукама знање о појавама, које су се тумачиле теоријом, развитом на тим принципима. Демокритова и Епикурова се теорпја о природи материје јавља пре но што се знало и шта су то елементи и колики је њихов број. Питагора ствара свој систем света, основан на бројној армонији, пре но што се иоуздано и знало да се земља окреће, да су звезде, што и наше сунце или земља; да има светова и ван нашег; и да васиона дише, рађа се, плоди и умире, као свако живо биће. Толпки значајни философски системи, старог и новијег доба, поникли су у времену, кад знање беше на врло ниском ступњу.