Дело

ТУМАЧЕЊЕ фиЗИЧКИХ И СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 181 Људство не чека да се једна мисао сама по себи усавршп, па да иосле ње дође друга. Ouo даје одговоре на све, што је неразумљиво п што се уму наметне, па то одговарало истини или не. Ум је људски најјаче мерило, да ли је наше знање о нечем истинито или не, па како је кад на ком ступњу савршенства, тако и одговара на поједина питања. Но и поред свега тога, појава мисли, јачина њихова, правац њиховог дејствовања, све је то скопчано са извесним узроцима, све је то морало бити нечим изазвано — иа према томе између мисли и онога, што их изазивље, мора постојати законитост. У овој ћемо глави саму мисао, независно од тога, какве је природе, испитивати чисто као енергију или једну силу, и тражити њене особине. II Мисао, као сила, може имати изворе или у једноме човеку, какве су обично ^научне мисли, или у маси, која се руководи извесном идејом, створеном често читавим народом, као што је то случај са идејама религиозним, назорима политичким и др. Мисао последње врсте дејствује као појам, представа, она улази у састав обима свести човекове; мисао друге врсте индивадуална је и све већи и већи круг људи осваја, приближавајући се идејама другим. Научне идеје су индивидуалне, прво су својина једног човека, за тим већег броја људи, а доцније целог човечанства, и у последњој се фази та мисао јавља као појам заједнички свима људима. Ни један појам, којим данас располаже људски ум, није. створен масом, већ једном личношћу. Појам о Богу, који се јавља код свију, опет је морао понићи у глави једнога човека; другим људима, животом човечанства, тај је појам проширен и постао општи. Време, кад се је то извршило, начин, на који се је то извршило, то је непознато; али је по све необјашњиво, кад се каже за какву мисао, која је општа, да се је створила свима од једанпут. Мисли су заједничке биле инднвидуалне, као што ће и данашње индивидуалне мисли бити у доцннјим вековима опште, у вековима, који или неће времена или могућности имати да траже творце идеја. Појам о земљи, на којој стојимо, ире Коперника био је сасвим другојачији. Коперник је научном истином, да се земља окреће, уздрмао тај општи појам, да земља стоји. Та је научна истина била само за њега