Дело

182 Д Е Л 0 појмљива, доцније за већи круг људи, а данас за врло велики број,_ а кроз неколико стотина година и за цело човечанство. Научна истина, да се земља окреће, после хиљаду и више година, биће појам, с којим ће свест човечанства бити обогаћена. Мисао се веже у ностанку свом увек за једну личност.. Мислима владају светом велики људп. Велики људи су творци свију појмова, којима човечанство располаже. Они људство воде, заустављају и крећу поново. Некада, рекох, и зауставе га, и по неки то назову назатком. Назадак је са свим релативна ствар, и често је брана, која отклоњена, пропушта струју, која завитла точак прогреса брже и јаче, но што би без ње било. Ово вреди за ма какво знање наше. Овога ћемо наћи у науци, овога у појезији и вештини, овога у домаћој индустрији и свуда, где се очекује одлука од људског ума. За све фазе, кроз које људска мисао ма о чему, прође, има узрока има оправдања. Да илуструјемо путању једне научне мисли и јачину њена дејства. Платон и Аристотело, као представници и носиоци извесних мисли, владали су на пољу науке и философије, не само над својим савременицима већ и над толиким после њих, више од две хиљаде година. Кроз цео средњи век ова су два човека били центри, од њих се полазило, њима се враћало. Аристотелова логпка, физика, поетика, реторпка нису се смеле променити нити мењати — то беше светиња као и библија. Што не беше у њих и у библији, било је безбожно, за то се ишло на спалиште и губилиште. Та два човека били су ауторитети, цело човечанство, за више од хиљаду година, знало је о природи и њеним законима, о човеку, друштвевим појавама онолико, колико се је знало пре њих на две хиљаде година. Тек од рене^санса почиње опадати вредност појмова и ауторитетски уплив оних мислилаца. У овом је примеру нзнета једна идеја, њен извор, време њеног трајања, судар са другим идејама и престанак њеног дејствовања. То што вреди за ову споменуту двојицу, вреди и за сваког великог генијалног човека — односно за идеју, коју он носи. Разлика пак једне мисли од друге зависи од њене јачине, времена њеног дејствовања и дана ишчезнућа њеног. Мисаоје једпа у толико већа, у колико је јача, и време је њеног дејствовања, у нриближно једнаким околностима, исто. Може се и то десити, да једна велика мисао не траје дуго или се