Дело

ТУМАЧЕЊЕ фиЗИЧКИХ II СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 185 луирала и даље се развија. Такав је случај са пангеометријом, где се основи Евклида изменили и нови погледи дали на аксиоме и принципе геометрије. За аналогије физичко-социјалне врло су значајни примери из историје екзактних наука. Неактивност идеја условљена је више природом средине где никне идеја. Ламарк је био немоћан да освоји духове, онако исто као Мајер, Хелмхолц, Џул и други, не само што су ауторитети, као што су Кивије, Вебер, Био, Поасон и други сметали, већ што су појави идеја пзвесних превремени били. Абел је чекао на триумф идеје о инверзним функцијама онако исто, као што је Максвелова теорија Фардеја оживела тек после открића Херцових. Све су ово докази да идеје тек онда могу изазвати покрете социјалпе, док им њихова јачина буде већа, или густина средине слабија, или се отпори лакше пертурбирају. Кад извесна идеја стави извесно социјално стање у покрет, та средина, или услед динамичког кретања свога, или услед стационарског стања свога, добија режим, који се на свој начин опире новим покретима, и услед инерције тежи да очува стање, да се услед нових импуласа не измени. Понављају се појаве, услед нових импуласа, слично појавама у затеченим срединама раније, услед импуласа пређашњих пдеја. Да би смо објаснили употребу овог обилазног експериментовања у истраживању јачине идеја, вратимо се на мало час споменути пример о Аристотелу и Платону. Идеје ових генија имају своју јачину независно одјачине уплива тих идеја, и време трајања тог уплива зависно је од те јачине. Да би смо нашли право време, за које би њихове идеје трајале, ваља у мислима да изолујемо прилике, које су учиниле, те је њихова трајашност била тако дуга. Рекосмо, да су они владали човечанством више од две хиљаде година, они су спречавали том владавином својом напредак људске мисли, ма да за то није крпв ни Аристотело ни Платон. Влада мислилаца није што и влада тпрапа; мислиоци господаре идејама а не силом и божјом милошћу. Узрок се свему овоме мора тражити у околини и ту ће се наћи. Околина, која је примила идеје Аристотелове и Платонове, беху варвари европски: Германи и Словени, и варвари афрички, Маври. Они не беху сиремни и способни да наставе класичку културу, за то се је требало спремити; и за спрему су пробавили више од