Дело

186 Д Е Л 0 хиљаду година. Варвари не беху криви и одговорни, како их по неки историк сматра, за свој консерватизам, и слепо веровање у ауторитет класичких мислилаца. Кад су се просветили, спремили и развили, они су се почели усавршавати и настављати, и онда је ауторитет класичких мислилаца са свим други обрт узео. Ренесанс обележава за европске варваре доба, кад су, у смислу класичке културе, почели радити и кад су је наставили; а исте дане за Мавре обележено је у периоди њиховог највећег цветања културног. Прекида од хиљаду година у европској култури не би било да других узрока не беше, а према томе и владавина Аристотела и Платона не би била тако дуготрајна. Два пута су чињени огромни покушаји, да се настави класичка наука, философија и живот њихов културни. Покушај за време Мавара претопио се са покушајем европских народа и прешао у дело правог наставка класичне културе у време ренесанса тако, да данашња светска култура — нарочито европска — почива на основи класичкој. Сумњом у ауторнтет и вредност класичара у 15 веку упливу класичких мислилаца дат је са свим други вид. За време, кад центар културни Александром маћедонским, најмоћнијим човеком старога доба, би пренесен са европске на афричку обалу, тад Атином поста Александрија; кад је Европа умножени капитал, узет из Мисира, вратила натраг, онда се је још требала извршити она појава у културној појави човечанства, која се одигра на светској позорници, на хиљаду година доцније. Да није било појаве хришћанства и улажење варвара у Европу, римским освајањима класичка би се култура наставила преко Александрије, па и ауторитетска владавина Аристотела и Платона не би тако ^ дуга била. Кад научни центар постаде Александрија, класичка култура већ поче узимати вид модерне, данашње културе. Научари у испитивању природе почеше полазити не од себе, кака су радили од јонских философа сви до Платона, они иђаху од природе, наслањајући се на експерименат, чију је вредност за научна открића већ Аристотело уочио. За доба александријских научара беше значајних истина откривено; науке неке систематисане: математика Евклидом, астрономија Хипарком, Хераклитом и Птоломејом и т. д. У ово време пада и живот Архимеда, творца статике у механици и проналазача основних принципа у