Дело

ТУМАЧЕЊЕ фИЗИЧКИХ II СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 187 механици: закона полуге и пливања тела. Философија и појезија, упоређене са развићем науке, изгледаху, као да су у засенак бачене, и то даје повод неким нсторицима, да овај век сматрају, као век застоја, што се ни у коме погледу не може узети. Из живота који се почео развијати; из научних центара образовапих под утицајем александријских научара, створила би се данашња Европа, али догађаји светски, као сила, учинише један мали застој у историјп, и уплив александријске школе морао се јавитп у виду ренесанса па да изведе утицај на свет. Александринци су бпли у стању наставити одмах грчку културу, европски варвари и Маври морали су се за тај посао снремати. Пз Хераклита, Хипарка и Аполонија јавио би се много нре, Коперник, Галилео, Кеплер и Њутн. Знање Хераклитово, да је земља округла, да се окреће око сунца, заборављено је у средњем веку и морало је чекати на Коперника, Кеплера и Галилеја. Математнка, коју је довео Архимед до диференцијалног рачуна, не би морала чекати неколико десетина столећа па да буде унапређена. Не би се стало само на покушајима да се Африка оплови, већ би се јавио много пре Колумбо. Хијерон је био на прагу, да огкрпје локомотиву, јер познаваше моторно дејство паре, и да он то није открио, учинио би неки после њега, а пре Уата и Фултна. Живот би човечанства одавна био овакав какав је данас, да не беше утицаја спољних околности, који загасише али не угасише распламтели огањ на источним обалама Средоземног Мора. У те спољне околности долазн хришћанство и варварске најезде. Ове две силе учпнише те се културна улога даде другим народима, који су тек имали постати, и који су се кристалисали из хаотичке масе у ночетку наше ере. Александријско време, које је требало да настави класичку културу, прекинуто је споменутим иојавама. Византија и Маври предузеше да је наставе; то прихвати Европа, али се морало чекатп. Дивља бедуннска племена, скупљена и силом претворена у културни народ,.могли су само сачуватн, али не и унапредити, пре но што се уздигну до нивоа на коме се је налазио народ од ког су то узели. За њих је вредило оно што п за Европу. Византија, најкултурнији крај Европе у средњем веку, поприште класичке заостале културе и Шпанија, земља, коју су населили Маври, што су пресадили културу и понова са афричких обала нренели на европски континепт, што је европско,