Дело

202 Д Е Л 0 Кад стигоше, први скочи овчар и скиде шубару, као што је и увек чинио кад газда долази. Зора већ почела да руди, те се прва белина губи пред благим руменилом, у којем се већ назиру прве сенке. Кад приђоше тору, угледаше сву слику коју је овчар био онако кратко оцртао. Локве крви и мртве овце и јагањци, у најразличнијим положајима, леже у грдној гомили насред тора. А на врху те пирамиде од меса, он — Чуља, крвавих и запенушених чељусти, исколачених и лудачких очију, као жар црвеног језика и белих, оштрих и искежених зуба; по ртењачи накострешиле му се длаке а реп подавио под ноге и истурио га испод трбуха уз леви бок, па оштро и на махове мрда његовим врхом. Избезумљени поглед упро на место где је иза ограде био газдаМаринко са момцима. — Пексијан! — процеди газда гневно. Овчар, који сви дотле није подизао очију, помисли да се то њега тиче, па још ниже обори главу. Сима се укочио од страха, јер кад је сагледао вучје очи и чељустп, учини му се да ће се они његови бели зуби, што врховима избијају из усирене крви по деснима, зарити и запарати и у његово месо, те је осећао бол свугде по себи чим би помислио да ће га вук ту захватити. Газда-Маринко извади метак из кутије и напуни пушку. Затварач је и отворио и затворио скоро нечујно. Затим полако приђе огради и кроз размакнуте даске провуче цев од пушке. Вук, који је добро чуо да се иза ограде нешто догађа, увуче језик и стиште чељусти, начуљи уши а закрвављене очи упре у цев од пушке. Газда-Маринко не задрхта, него мирно привуче кундак десном рамену, припи се уз пушку и нанпшани у леву грудну страну. Плану пушка, а јек се зрна и не чу, јер се куршум зари у своје већ одређено место. Чуља се баци у вис и паде на саму ивицу овчје пирамиде, те се сроза ло њој и паде скоро пред само грло од кокинке. Дотле је газда-Маринко већ спремао други метак. Чуља покуша да се одупре и придигне, али се у том заори и други пуцањ. Још свега два-три трзаја и Чуља се потпуно смири...