Дело

224 Д Е Л 0 срећан израз за нешто, што се никад није знало шта је; што добро може да послужи у једном пригодном говору, али не у једној студији, којој он није главна сврха. Писац се оправдао тиме, што га се напросто одрекао. Са друге стране он је унео у студију нове елементе: построје, маневре, губитке у ратовима... које није предвидео у проблему, а којима је посветио пресудну пажњу у студији, употребљујући их очигледно, не да утврди и реши проблем (што би требало да буде) јер се еволуције дисциплине не могу објаснити рецимо постанком маневара, већ с тога што су му се ти елементи причинили толико издашни, да могу о себи да извуку целу студију. Тако је према постављеном проблему остало само, да писац проведе војску крај друштва по линији војне дисциплине. Могло се онда очекивати, да он исцрпе своју тезу на том путу до крајњих зарсључака, па да се пожели и до резултата, који би имали и нешто практичког карактера. Но писац није имао те намере. Пре свега он није одредио појам дисциплине. Док је на једном месту схвата као „колективну врлину“, он уз њу налази места и за „принудне мере“, а одмах по томе и за „оданост и интелигентност подчињених“, што се најзад све слива којекако у гостопримљиву дефиницију, да је дисциплина скуп „сваковрсних веза“ и т. д... Тиме нам он одмах ставља до знања, да га то питање није битно интересовало, и да ће одмах да га се ослободн. Дефиниција треба да буде најшира концепција војне дпсциплине, те да буде применљива на све војске и за сва времена. На писцу би онда стајало, да из разних историјских поступака војске протумачи ту дефиницију саобразно конкретним друштвеним приликама и да тако утврди оне разне начине на које се манифестовао унутарњи смисао дисциплине. ^ На та.ј начин обележили би се реалним и природним узроцима и регуларне и најамничке војске, преторијанство, јаничарство и т. д. такође, а не би неке од њих писац олако класирао у „анормалне*4 случајеве, који излазе из области посматрања дисциплине. Његова дефиниција не комуницира са разним друштвима својим уопштеним извором и циљем, она је пасивна, локална и неупотребљива за циљ којему је намењена према наслову студије и њезином проблему. Писац није настао да је ишчупа из области коју обећава да испита, просто с тога што он не испитује у студији, већ прилагођава. Но да би се припремио терен, ради онога што касније треба да дође у студији, да би његово излагање о борбеним