Дело

друштвени РАЗВИТАК II ВОЈСКА 225 постројима, о начинима борења и о губицима у ратовима стекло једну артерију са проблемом студије, управо један преседан за примену теорије о друштвеној солидарности на војску, писац ризикује један одељак под насловом „м еханичка и органска дисциплина". Стара друштва, вели он, механичка солидарност — механичка дисциплина; ново друштво, органска солидарност — органска дисциплина... Простране Диркхајмове мотиве о солидарности писац хвата и пресеца на једном, коме било месту. Ишчупани из своје средине, ти мотиви, који су социологу могли још и користнтп, у пишчевим рукама су мртво комађе, без отпора — кадри према томе, да му послуже за решење сваког питања. У почетку студије пнсац вели: да маса, ступајући у војску, уноси импулсивну снагу, као крвно сродство, љубав према отаџбини, поштовање предака, обичаје, интересе и т. д., једном речи особине, којима се одликују „случајно подигнуте трупе, ратници од данас до сутра...“ Војсци је потребно, закључује он, да се над свим тиме дигне ауторитет власт т. ј. — дисциплине. Излази, да је права дисциплина нешто, што не потиче из горњих особина, већ што долази споља. То је оно чему смо ми противни. У одељку пак „о механичкој и органској дисциплини“, писац говори о „и д е ј а м а и о с е ћ а њ и м а..II не покушавши да помири једно са другим, он нам оставља последњи утисак о дисцпплини: да су некада казне биле грубље, док данас постају све више и више човечније. Неће ли то да значн, да се данас мање греши о дисцпплину, или да је дисцпплина постала ^човечнија? Да није почем по среди питање о прогресу у цивилизацији и поправљању људи у опште? Умотрити да су казне постале човечније, не значн што и знати нстину о војној дисциплини; поменути факта није што и наћи им узроке. А писац нигде није тражио узрока. Ми на пр. не бисмо некадање казне називали грубим, нити дапашње човечним. Док је нисац склон да у томе мењању од грубог човечном нађе симпатија за данашње друштво, ми бисмо радије одбацили ту привидну променљивост на боље, и казне схватили као рефлекс потврђених владајућих идеја у једном извесном времену и друштву. Док је убпство мачке у старом Египту повлачило најтеже казне, данас мачка не ужива толпку заштиту извесно не с тога, што се постало више човечнијим, већ што је мачка изгубила симболичност, која јој је онда приДело, 56. књ. 15