Дело

226 Д Е Л 0 писивана. Ми не бисмо да сравњујемо садање казне са ранијим и да отуда изводимо сентименталне закључке. То не води ничему. Оштрину некадашњих казни осуђујемо наиразно с тога само, што је нестало у нама онога од идеја, што их је некада драговољно сносило и санкционисало. Периоду времена, што за нашим иде, изгледаће данашње казне претеране, не с тога што би оне биле нечовечне (јер их ми сматрамо као човечне), већ с тога што ће нове идеје донети собом и своје нове гарантије. Оскрвњење заставе некада се неизбежно казнило смрћу, данас већ није смртна казна једина казна. И онда када за војску данашњих идеја казне постану необично човечне у погледу извесних кривица, за нас је несумњив знак, да су дотичне идеје престале бивати импулсивним, да се према њима постало индиферентним, и да се у наше друштво сталожавају одликеједног новог морала, који умеће своје обележје у пукотине старе, дотадање дисциплине. Писац није разматрао дисциплину овако у оквиру доминантних и начетих идеја разних друштава. Он није уочио тај релатив студирајући владајуће прилике, он је узевши столећа преда се, а подајући се Диркхајмовој теорији о солидарности, дао потпуно немотивисан одељак о „механичкој и органској дисциплини“. Органску солидарност примајући, ми не можемо да нађемо везу између ње и органске дисцпплине. Органска друштвена солидарност, која стоји у пропорцији са чисто материјалним погодбама као што су величина друштва, и густина његова насељења, и која потиче због нужности за дељењем у разне друштвене функције, таква солидарност не може да се посматра на војној дисциплини, која своју активност црне из заједничког свима тим функцијама, стварајући једну професију омогућену и везану општим моралом. $ Начевши питање о војној дисциплини, писац га оставља у нереду. Према постављеном проблему студија би тиме била и неуспешно завршена, да писац није тежио, да на силу уведе у њу елементе, који органски немају апсолутно никакве везе са моралним еволуцијама војске а са обзиром на друштвену солидарност. Писац, на име, хоће да допуни решење свога нроблема посматрањем мењања облика борбених построја од некада до данас. Само с тога што се десило, да су