Дело

друштвени РАЗВИТАК И ВОЈСКА 227 некада ти построји били гушћи и дубљи него ли данашњи, писцу се надало, да п ту појаву привије уз механичку и органску друштвену солидарност. Некада се, вели он, борило збијен и м постројима, због тога, што је онда преовлађивао к о л е ктиван друштвени тип. Данас се бори р а су т и м, танким стројевима — дакле преовлађује индивидуалан тип... Из свега моралног живота римскога друштва пронашао је писац, по форми војничког легиона, да је у томе друштву владала механичка солидарност, услед које су људи морали да иду и да се бију увек у гомили. Свима фазама кроз које је прошло то античко друштво од свога легендарног зачетка, преко република, империја, војничких анархија и т. д., читавом периоду од 1200 година, писац је открио интеграл у облику војничког построја. Па не само то, него је он помешао и разна друштва уједно пред обликом војничких построја: грчко са јеврејским, ово са египатским, њих са римскнм. Сва она представљају као неки први ступањ моралног развића некаквог космичког друштва, коме би наше данашње друштво било постигнути идеал, јер се његове војске не туку у густим него у расутим постројпма. Еволуције у солидарности тпх другатава, које су се у свима нијансама огледале на њиховим војскама, које су исцрпле потпуно друштвену индивидуу у погледу разноврсности моралног живота, писцу су индиферентне. Уочивши да су борбени построји били некада гушћи него ли данас, писцу се учинило логично, да искупи сва друштва пред историјом ратова и да каже: „Што се више иде ка примитивним војскама (рецимо Цезаревој!) построји су све дубљи, што се већма приближујемо м о д е р н и м војскама они су т а њ и... Међутим војскини построји ишли су путем своје соиствене еволуције, коју наоружање тако рећи н и у ч е м у није нореметило... Што су војске, наставља писац, примитивније, њихове формације имају све више печат механичке солидарности, што се ближе иде културним војскама, построји све више добивају отисак органске солидарности...“ Одстрањујући, дакле, утицај наоружања на облик построја, утицај којп једоиста могуће посматрати на постројима свих војсака, писац намеће на чисто дело технике одећу друштвене солпдарности, те тако нешто, што је по себи и природно и јасно сматра као дефинитивно објашњено појајавама механичке и органске друштвене солидарности, које 15*