Дело

ДРУШТВЕНИ РАЗВИТАК И ВОЈСКА 229 Индивидуалнији?... Да загледамо мало у ствар. Пре свега органска друштвена солидарност не може му дати такву индивидуу. Концентришући све већма друштво и рађајући професионалан морал она не тангпра индивидуалистички морал. „Морал једног даног друштва никако се не oceha као релативан и провизоран; он заповеда одсудно, не доиушта непослушност ни индиферентност, па ни критичко расуђивање“ вели Леви Брил у ,,La morale et la science de moeurs". He схвата ли Огист Конт као основу друштвеног морала човека дефинисаног хуманнзмом, док све позитивисте понављају за њим у глас, да је човек пре резултанта друштвена, него ли друштвена јединпца. На какву то онда индивидуалност мисли иисац, усвојивши једном, да модерни построји све више носе печат органске солидарности? Не изгледа ли помало, да је ова солидарност скренута са свога пута и да писац изнуђава од ње оно што она, према ономе што је, не може да му даде. „Ако је човек на основу свога разума и своје воље циљ сам себи, онда он има своја права, „права човека“, вели Fouillee. Из те његове слободе произлази право његове акције...“ Неће ли човек, пита се Guyau, разабравшп владајуће обичаје, моћи да сломије размишљањем неумитност једног практикованог морала?... Онај који открије вредност своје праве природе, он he данас да угуши тај морал у себи. Распадање моралнпх инстиката налази покретача у индивидуи... Да није писац мислио на оваку индивидуалност? Одмах ћемо одговорити да би, један строј састављен од таквих индивидуа био врло занимљив. Војска, која је увек конзервативна, јер иочива на ономе што је заједничко маси, имала би живе противнике у таквим стројевима, док ми опет знамо. да су стрељачки стројеви неминовна потреба војске у ватреној борби. Излази, да је цепање маса на делове, и ових на поједине стрелце необјашњиво индивидуалисањем човека, јер је „стрелац“ не морална, него физичка индивидуа у строју, изазвана ватреним оружјем, а нимало тиме не спречена, да буде у себи приврженик еволуционистичког, индивидуалистичког, или каквог било другог морала. * Поставивши ту везу између друштвене солидарности и еволуције у војним постројима, писац узима „н а ч и н б о р е њ а“ у разним ратовима, као пов материјалан доказ за потврду горње