Дело

230 Д Е Л 0 везе. У ствари то није нов доказ; то је продужавање онога пред. њим, пошто једно из другога ироизлази. Облик стројева зависи од начина борења, пошто је начин борења идеја, а построји само комуникације којима се она остварује. Идеја о ноћним борбама донела је своје построје; прелази преко мостова под ватреним дејством донели су свој начин кретања трупа и т. д._ Но овим путем идући утврдило би се, да ]е н а ч и н б о р е њ а последица наоружања, што писцу не изгледа тачно, јер он вели, „да нам само природа друштвене средине даје рачуна о еволуцији у начину борења...“ „Оружје, вели он, није у стању да изазове нове стројеве, али кад је већ једном усвојено оно може да утиче на њих и борбене поступке...“ Не може да их изазове, а може да утиче на њих кад су готови, а готови су заслугом „владајућих доктрина, идеја...“ солидарвости, и т. д. Данашњи Турци, према томе (узмимо баш европске), имају танке, модерне борбене стројеве захваљујући својим „доктринама“, док су Маријеви, Цезарови или Адријанови Римљани морали остати при легиону, оскудни тим доктринама. Није ли онда препоручљиво одбацити социологију и психологију и општу историју, па се просто ослонити на метарски систем, који би нам, идући рат по рат, построј по построј, открио богаство разних друштава у идејама и доктринама тачно до на милиметар? „...Док се некада, вели писац изводио бруталан судар две противничке масе, данас се тај начин судара претвара у серију подвојених сукоба, али потчињених једних другима, у смислу опредељеног циља..“ Тако на пр., наводи писац, Димурсије изненади Аустријанце код Жемапе 1792 год., бацајући целе батаљоне у стрелце, али Аустријанци и све коалиције продужавају тактику смакнутих (густих) постројајош доста дуго,. просто с тога, што нису били способни, да подражавају Французима. Нисац при томе, до душе, не каже, да су те коалиције, у веома кратком времену по томе, усвојиле исти начин борбе, што тек неће значити, да су за тријестак година научиле напамет н у ж н у друштвену солидарност, која их је о с п о с об и л а за расуте стројеве — за оно, нашта су Французи чекали и спремали се кроз разна друштва више од 3000 година. Тако је данашњи ратни маневар за писца „нешто ново, што нарочито пада у очп...“ „Нова ера (т. ј. органска солидарност!) отвара врата многобројним и сваковрсним комбинацијама“. И ако је та „нова ера“ требала да буде у ритму са