Дело

ДРУШТВЕНП РАЗВНТАК II ВОЈСКА 231 прошлнм епохама (узимајућп их све као временске просторе друштвених еволудија), ми морамо признати, да ова последња „нова ера“ није у ритму са претходним у погледу војничких построја, а јесте у њему, што се тиче друштвене солидарности. Та неподударност открива факат, да су те две врсте еволуција појаве, које се апсолутно не познају. Потицале из разних извора, идући разним путовима, оне су прелазиле самостално временске даљине, не сачекујући се, и не сметајући једна другој. Писац није уочио, даје „бруталан судар“ некадањих војсака, чист продукат извесности тога судара, који је омогућавало хладно оружје. Нека писац доведе данашњу војску у ту извесност судара, нека јој т. ј. уштеди цео онај механизам радње намењен осигурању од ватреног дејства, па ће видети, да стрељачки стројеви одједном губе своју вредност. Да не говоримо о ноћним борбама, где ноћ чини ту услугу трупама, и где видимо „бруталне сударе“, као негда, ми ћемо навести данашњи јуриш, где се модерне трупе највише приближују античким, јгр се пушка претвара у хладно оружје, па ћемо открити исти негдашњи појав т. ј. масирање трупа. Масе се појављују, дакле, данас као и негда; само је ватрено оружје створило други пут ангажовања тих маса — пут маневара, пут тањих построја. Ватрено оружје је то, што је изменило физиономију борбе. Не цепају се масе данас у делове, што то захтева „индивидуални тип“ данашњег цруштва, већ што их топ на то н а г о н и. Даљометно оружје ствара опасан простор међу масама противничким, који треба што рационалније прећи. Тај простор проузрокује неизвесност судара, која са своје стране тражи обезбеду у погодном увођењу маса у судар. Маневри, престројења, оиреза, демонстрације — све су то механичка средства која имају као улогу да пренесу противничке масе што поштеђеније од изненађења и ватреног дејства једну другој, како би се одиграо вечити акт битака: бруталан судар противничких маса. Развитак технике шири дакле борбену атмосферу. У посао античког војсковође, да изведе судар маса умешале се данас многоструке тешкоће, да се доспе до тога судара. Војна школа има задаћу, да снреми људе да схвате и понесу нови систем борбе. Ако ли школа не даје гепије, а она нрави монтере, веће и мање мајсторе, који ће моћи да ставе у покрет машину ратну по захтевима технике, а у смислу једног општег плана. И ми