Дело

232 Д Е Л 0 Србп, па онда Бугари, Турци, па и Аустријанци рецимо, који располажемо ватреним оружјем и развијамо систем модерне борбе; Негусов народ, мароканске групе и т. д., сви бисмо ми морали бити неутешни, ако у истини стоји, да је маневар продукат „индивидуалности“, јер би наши маневри били исеудо-маневри, пошто је наша цивилизација имитована, а не изворна. Подела маса на делове, докле маневровање, не одговара ни по чему подели друштвеног рада. Док је ова органска, дотле је подела маневар. трупа вештачка, привремена, одржавана непосредном свешћу, њоме експлоатисана и њоме укинута. Веза између тактике и друштвене солидарности уображена је и према томе неспособна ни да објасни н а ч и н б о р е њ а, ни да припомогне решењу студијиног проблема. * Истоветност постаје упорна. Писац хоће да, п о п р о ц е нт и м а г у б и т а к а у с т а р и м и м о д е р н и м р а т о в и м а нађе још једну нову потврду за везу између еволуције у друштву и војскиног морала. Некада је, вели он, гинуло на страни побеђеног несразмерно много више, него ли на страни победиочевој. Данас, пак, изједначују се губици побеђенога са губицама победиочевим. Док је у б и т ц и код Кане, наводи писац, побеђени оставио 80% мртвих, победилац оставља само 10%. У модерним пак б о рб а м а и победилац и побеђени остављају око 10—15%, дакле приближно подједнако. Шта то значи? Значи, вели писац (а то се врло добро поклапа са његовим гледањем на еволуције у војсци и на друштвену солидарност), да војска „колективног типа“ није била ништа друго, до психолошка гомила... „Борци су раздражени лавови, али и стадо овнова који се даду тући у леђа без одбране и клати и т. д.“... С тога дакле што су аптичкп културни народи имали густе борбене построје значи, да су тп построји били психолошке гомиле!... То баш не значи то, алп писцу је потребно да их тако објасни, јер је он тако схватио механичку солидарност(?) античких друштава, и јер се она мора некако разликовати од данашње, где су стројеви „индивидуалвији“. Античке војске, разуме се, нису биле пспхолошке гомпле. Густи построји њихови имају своје објашњење и ми смо га назначили, а оно је далеко од тога да у фаланзи или легиону види психолошку гомилу. Психолошку гомилу не објаш-