Дело

ДРУШТВЕНИ РАЗВПТАК И ВОЈСКА 233 њава њен облик него њезин психолошки моменат. Војске задахнуте једном одређеном идејом, везане њоме кроз једну круту дисциплину, необично храбре и истрајне нпсу психолошке гомиле, па ма руљама нападале протпвника. То пак, што је побеђенп остављао несразмерно више мртвих него ли победилац има своје објашњење, и оно се налази у наоружању. Античке битке биле су судари прса у прса. Другојачег судара у опште није могло ни бити. До онога тренутка, у коме се јасно оцртава надмоћност једне стране над другом, гине известан проценат људи и са једне и са друге стране. Тај тренутак доћи ће касније или раније зависно од отпорности противничких страна. Од тренутка опредељења моралне п р е в а г е, страна лишена моралне снаге напушта одбрану. Када би у томе моменту ирекинули судар, извесно је да бисмо нашли приближно исти број мртвих и са једне и са друге стране. Али док побеђени престаје да се брани, победилац иде изнад извојевања моралне преваге, његова се акција наставља без сметње, и он находећи се у м е ш а в и н и са побеђеним, производи сада онај вишак у губитцима код побеђеног, који је писцу пао у очи. Ватрено оружје има другојачи ефекат. Противници се туку из даљине. Морална надмоћност једне стране над другом формира се тако, да деморалисана страна има могућности, да избегне онај вишак губитака, који је горе било н ем о г у ћ е избећи. Стварајући простор између противника, ватрено дејство прибавља у њему ефекат победе једној противничкој страни, остављајући другој ма и најмањи изглед, да се извуче од коначног уништења. С тога овде и нема оне разлике у губптцнма код победиоца и побеђеног, као што је то могло бити у антпчким биткама, већ се обострани проценти губитака приближују једни другима, и приближиваће се у толико више, у колико су противничке стране упорније. Мислећи увек на механичку друштвеиу солидарност као на друштвено својство нижег реда, које се нарочито манифестовало у ондашњим густим војничким постројима, које он сравњује са психолошким гомилама, писац није умотрио утпцај наоружања. Осим тога, он није смео упоређивати резултате једне античке битке, са резултатима једне модерне б о р б е, већ са резултатима целог модерног рата. Да њему није било стало до тога, да старе построје због несразмерности у губит-