Дело

234 Д Е Л 0 цима назове психолошким гомилама, да би ове данашње назвао „индивидуалним“, он би — посматрајући учин ватреног оружја — уочио да се данас недељама и месецима постижу они резултати, који су у старих војсака постизани битком од два часа трајања. Данас се напредује, повлачи, надмудрује (који пут у томе се иде да шаблонства), бира повољнији моменат, а исход последњег судара зарођен је знатним делом у онима пред њим. Сви скупа садржавају резултат једне античке битке. Овако схвативши појаве, изгледа нам немогуће, да се могу објаснити друштвеним еволуцијама, и да могу привредити студијином проблему. * Покушавши, дакле, да нађе места у студији и за откриће праве вредности војничких постро.ја, начпна борења и губитака у ратовима, писац је хтео да обори владајућа мишљење о пресудном утицају наоружања, и технике у опште, на њих. Та тежња за оригиналним толико је притисла студију, да је ова брзо изашла из оквира свога наслова и свога проблема, изгубила равнотежу и у погледу тенденције и у погледу методичности, па се пренела на терен једне врсте полемичке критике, осуђена при том да открије све своје празнине и да покаже тешкоће, које је заобишла. Почивајући на нестварној вези између еволуција друштвеног морала и нромена некојих материјалних облика из области практичних војскиних поступака, студија није успела. Но како је то први пишчев самосталнији посао из круга студија којима се посветио, уздамо се да ћемо у онима које су на реду (а он ће ускоро штампати једно веће своје дело) потпуције уживати у његовог отменом интересовању за појаве из моралног живота воЈске. Р. Јанкови*. <х>