Дело

ИСТОРИСКИ ПОДАЦИ о БОЈУ НА КАМЕНИЦИ 19. маја 1809. године — Синтеза историског пзворног градива о овом догађају1 „Себ прегорјев највише се може!“ С. М. Сарајлија. У В 0 д Ратовање 1809 године. — Држање Русије у овом рату. — Два ратна плана српска. — Предмет п циљ ове расправе. Година 1809. у српском ратовању за време Првог Српског Устанка знаменита је у многом погледу. Дотадање српско ратовање имало је сасвим други значај. Устајући да се бране од непосредних непријатеља, дахија, српски усташи су, кадје та борба свршена повољно, отпочели и били приморани да прихвате борбу и са царском војском. Ко зна за Иванковац и за Мишар, тај зна, да су и у тој неравној борби са куд и камо већим бројем редовне султанове војске Срби — побуњена раја — однели славне победе. Носледица тога је била, да су Срби добили све већу наду и уздање у своју сопствену снагу. Помоћ руске војске њима је такође била од користи и оне је и овог пута узета у обзир. Усташи су осетили потребу, да се изађе из уске области београдског пашалука и ван његових граница. Тежило се за проширењем устапка и везом са Црпогорцима и 1 Семпеарски рад на Универзитету рађен и читан код г. г. професора Љубомпра Јовановића п Др Станоја Стапојевпћа 1909. г., а награђен светосавском наградом Њ. В. Краља за 1910. г.