Дело

20 Д Е Л 0 жива сила изражени истим јединицама, килограмометрима то је увек Е = 1. Одредба Е, на горе показани начин, бива из појава реверзибилних. Ако узмемо у рачун рад спољних сила, као што је рад од трења, онда је једначина живе силе: dv2 = Ei (2 du + 2а dR)

III под претпоставком: да и за отпор постоји функција сила R. Одавде је, пошто није R = Ro, већ R ^ Ro р _ V2 (v2 — vo2) 1 (u — uo) -j- 2a (R — Ro) Ако обележимо E из последње једначине имамо: Ai = А -ј- 2a (R — Ro) V2 — VO2 која казује: да Ai није увек исто са А, и разликује се по месту где се процеси збивају. Механнчки еквиваленти су тачни, колико и сви закони експериментални, они носе само апроксимативну тачност а не праву константност. Код механичког еквивалента топлоте ћемо се на овој ствари дуже задржати. III * УIII Ако са u означимо унутарњу енергију тела, са Q дату топлоту, а са т дат рад у тонлотној иромени каквог система, онда је једначина рада дата односом: du = dQ -ј- А dr

1 ^А је реципрочна вредност механичког еквивалента. У реверзибилним појавима, где су почетна стања једнака са крајњим. где је u = uo, u је крајња, а uo почетна вредност енергпје, S dQ -)— š А dr = 0, а одатле је т-^ 1 ^To V Е = А = Q^Qo Ако имамо посла са иреверзпбилним појавима, онда интегрисање једначнне 1 доводи до односа: (u — uo) = (Q — Qo) -f- Ai (т — то)

2 Сравњивањем једначпне l са 2 налазимо однос: Ai = А + u — uo Q — Qo 3