Дело

ТУМАЧЕЊЕ фиЗИЧКИХ II СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 21 -За реверзибилне је појаве Ai = А, за иреверзибплне, пошто је -u<uo, Ai < А, у опште другојачиЈе и показује тенденцију несталности. Немогућност праћења промене енергије отежава налажење механичког еквивалента за рад и светлост, за рад и друге физичке појаве. Немогућност тачног одвајања у сваком случају кинетпчке од потенцијалне енергије, што енергетика и не сматра за две разне врсте енергије, чини проблем налажења односа између рада и енергије у опште неодређеним. Да је механички еквиваленат, односно његова реципрочна вредност, једна константа статистичка може се, из овога што ћемо изнети, да види. До вредности механичког еквивалента Е = ^ = 424 килограмометра долази се из услова интегриљавости једначине: du = dr + Е dQ. Ако са С и с означимо специфичну тонлоту на сталној запремини и притиску: dT dT dQ = C^dv + , ¥.dp T je температура мерена од ансолутне нуле, v запремина а р притисак. Кад се и ово унесе у једначину енергије, и смени dr са — р dv, онда тек по наслону на две хипотезе: да су С и с константе, и да је емпирички закон Мариот-Гејлисаков pv = RT тачан, налази се однос, преко услова интегриљивости, поменуте једначине: du = dr + EđQ, -|-A = 5-, који за А даје број 427 килограмометра. Палазна једначина EdQ -f- dr = du приближно je тачна, jep ce не води рачуна о енергији услед спољних узрока промена. Закон је Гејлисаков нетачан, јер је са математичког гледпшта тај однос само једна апроксимација, и то најгрубља, правој истини, нити се строго сме узети да су С и с константе, па према томе је јасно, да са малом вероватноћом, за теорију сазнања, смемо веровати } константност механичког еквивалента. За обична техничка рачунања ствар је више но употребљива, тај је број тачан на хиљадите делове. Из овога што је речено за општи и термички еквиваленат јасно је: да се сме применити и узети, да су и све константе физичке прпвидне тачности. Ми се заустављамо на њима као