Дело

22 Д Е Л 0 на извесним непроменљивим количинама из разлога, што нам је то за обичне послове довољно, али их права наука за такве количине сталне не може узети. Ово што смо изнели за еквиваленте могло би се готово пренети и на све количине карактеристичне, константе, било за физичке или социјалне појаве. Константе за однос рада према тражњи не постоје, н извесни бројеви, којима се можемо служити за безброј операција економских, приближно се за сталне могу, без великих грешака,. као такви употребљавати. Да ово тако мора бити, може се свако уверити по начину на који се долази у опште до свих констаната. Константе се налазе из релација, које свезују јако променљиве са слабије променљивим количинама. Ти односи могу бити или између свршених количина, какве су обичне алгебарске једначине, или између свршених и бесконачних количина,. какве су све диференцијалне једначине за механичке и социјалне процесе. Општи односи из којих се константе могу наћи, јесу једначине, између променљивих, између функција тих променљивих и њихових диференцијала и између интеграла сличних функција (Fredholm). Просте алгебарске једначине у којима се константе налазе новезане са променљивим, обичним решавањем могу те константе, те параметре да дају, на основу познатих вредности добивених онажањем или статистиком. Ако се константа добија преко дннамичких једначина, диференцијалних и Fredholm-ових, онда не треба много размишљања, да се посумња у сталност констаната, ако се у рачун узму сви могући услови, под којима се решења тих једначина могу добити, што је пак идентично са условима многобројним под којима се процеси у природи збивају. Мале напомене, које сам * додирнуо, могу код читаоца јасно изнети на видик многе примере из којих се лако да закључити: да су готово све константе такве, само под нарочитнм погодбама. Као што нема ничега, што се не мења у природи, тако и стални односи не значе много, ако се са обичних изолованих процеса у мислима пренесемо на све процесе скупа. Има еквивалентости међу појединим процесима, али за све промене узев их скупа та сталност обележава нешто што је стално, али и то стално је онако исто магловито, као што је нејасан појам наш о изразу, којим би се цела енергија васионска изразила, и ако се зна шта j ком конкретном случају обележава енергију.