Дело

ТУМАЧЕЊЕ фиЗИЧКИХ И СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 23 Кад се има на у-му да је и полазна једначина енергије, прва термодинамичка једначина, тачнија, облика: dw + du = = dr + EdQ, где поред познатнх количпна u, Е, v и Q улази и w, полу жива сила система, коју смо ми занемарили за нзучавање ироцеса термичких, онда нам приближност механичког еквивалента за однос рада нрема топлоти још више излази пред очи. Облици математички за разне врсте енергија физичких су нам слабо познати. Изрази за u, унутарњу енергију, по све су малобројни Емпирички закони за разна стања тонлотна, сем гасовитих, по све су нетачни, а такви су за течна и чврста стања. Како се механички еквиваленат из показаних једначина изводи наслањањем на закон емпирички Мариотов, Гејлисаков, а иста би се константност имала утврдитп из основне прве термодинамичке једначнне и сличних релација емпиричких са односом Гејлисаковом, онда смо далеко од тога, да позитивно смемо веровати и приближио у нађени број за однос између топлоте и рада. Вероватно да се ова константност мора довести у везу за разна стања од извесних непознатих услова. Поенкаре у својој Thermodynamique вели за принцип еквиваленције, који је принцип опажања, да се може довести у склад са теоријом топлоте, ако се пође од теорије материје на основу хипотеза о централним силама. Ако се оставимо свих хипотеза онда се може казати да је принцип еквиваленције, изведен из теорије на оснаву емпиричких закона, тачан у колико су тачни сами емпирички закони. Нисмо мислили у овоме спорнти тачност резултата опажања, који су нас довели до броја за механички еквиваленат, али једно из свега излази, ако је еквиваленат тачан онда су једначине термодинамичке приближне пстини или обратно. Ако је механички еквиваленат сталан број, и вреди за сва стања температуре, као мерило односа рада према топлоти онда се извесне модифпкације морају унети, или у основее термодинамичке једначине или у емпиричке законе, који су погодбе за решења термодинамичких једпачина. Ако иођемо од поставке да механички еквиваленти носе у себи, као и сви емпирички закони, апроксимативност онда то у толико више вреди за социјалне појаве. Код економских појава, где смо капитал индентиковали са топлотом а рад са радом, између капитала и рада може се усвојити хипотеза о констант-