Дело

24 Д Е Л 0 ности само тако, ако су економске, односно социјалне промене, реверзибилне појаве. Ако се пак у ма каквој промени социјалној енергије почетне разликују од крајњих, кад се процеси збиваЈу по Карнотовим циклусима, услед промене рада и капитала у дотичној средини, онда је константност између рада и капитала приблпжне вредности. Ово што вреди за капитал и рад у економији, вреди за капитал социјални и рад при ма каквим процесима социјалним. На основу статистичких онажања променау социјалних процеса долази се до многих емпиричких закона, али све носи на себи много више тип анроксимативних истпна но у физичких појава, јер су социјалне појаве зависне од много већег броја променљивих и параметара, но што је случај код обичних ириродних процеса. Тумачење социјалних закона општим теоријама далеко је неспгурније но што је случај у физичким наукама са таквим тумачењем. IV Ово што смо изнели вреди готово за све физичке константе. За пример изнећу трећи Кеплеров закон, који исказан речима гласи: да је однос између трећег степена велике осе и квадрата времена оптицаја какве планете сталан. Ако велику а3 осу означимо са а, а време оптицаја са Т, онда је ^ = const. Ово дају опажања на основу којих је Кеплер извео овај закон. Ако се иође од теорије о гравитационој сили онда је теоријско објашњење ове консантности у томе, што је однос ш/М и mi/M реда хиљадитог, који се по све занемарити може, јер ш и nii ^значе масе две планете, а М масу сунца, која је несразмерно већа од маса појединих планета. Из теорије се долази до ода3 ai3 1 -ј- ш/М носа: : гјпа = ј-_|_ mi ^ = приближно Једнако Јединици. Има односа константних какав је однос пзмеђу синуса упадног и преломног угла код светлосних појава, што се назива ипдексом рефракције и теоријом се светлости налази да је његова сталност у везп са сталннм брзинама простирања светлости у двема срединама. Ова сталност постаје статистичке природе ако се пређе на појаве дисперзије, поларизације, двојног иреламања, где је потребно довести у функционалну завис-