Дело

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА 253 није сматрао фаЗулозним. Искреност убеђења у оно што пише код њега је у овом делу тако исто фрапантна као и у другим његовим делима. Његош је тако искрен, као што је песник, и за то тако франантно, детињски, искрен, што је истински песник. „Луча Микрокозма“ није поезија складпих завршетака, но поезија искрених и велпких мисли и ocehaja. Кад овога последњега у њој не би било, и поред онога првога, она се не би могла у опште назвати поетским нроизводом. Но „Л. М.“ је несумњпво поетски производ велике вредпостп, и то не због чега другог него због обиља у њој опеваних великих мисли и ocehaja. Тиме се одликује у опште Његошева поезија од многобројних других „поезија", које нису друго до „киша речи у пустињи мисли“. Да је Бог ум или светлост, свемогући уметник, „оншти отац поезије“, да он ствара светове хармоничне, у којима непреломив ред и закон влада, да је човек због нарушења овога реда и закона осуђен на живот земаљски, да зло, један од неизоставних чинитеља земаљског света, онемогућава срећу људи, но омогућава трагичну хармонију тога света, да је душа људска бесмртна, и да се она по смрти тела враћа у један живот, који је хармоничан, и ако не и трагичан, и у коме је cpeha људи могућа — то су артикли Његошеве вере, изложени у „Л. М.“, од којих он није одступао од дана, када их је извојевао, до своје смрти. Абстрахујте као фабулу пад прародитељских душа у тело, и вама he бити непојмљива Његошева мисао о односу душе и тела, о коме се говори у „Горском Впјенцу“; абстрахујте идеју песникову о створењу земље ради времене казне палог Адамовог легиона анђела и ви пећете разумети ни овострани песимизам нити онострани онтимизам Његошев; абстрахујте као фабулу мисао о дивино-демонској хармонији нашега света, и о двоструком печату, правде и неправде, отиснутом на душу човекову при његовом изгнању из раја, и вама he остати загонетно, за што се Његош најрадије задржава на теми борбе правде п неправде у човеку самом и у свету у опште; абстрахујте мисао о овоме животу као трагичном но и одсудном моменту, у коме човек има да се одлучи или за правду или за неправду, пли за Бога или за сатану, и вама he изгледати не само неразумљиво но и неразумно песниково, фуриозно до фанатизма и ратоборно до екзалтације, настројење против