Дело

^254 Д Е Л 0 неправде. Абстрахујте као фабулу Платонову веру у идеје, пале душе и чистилиште, и остаће вам не горостасни Платон, који би могао бити учитељ свима својим учитељима, но један из броја Сократових ученика, чије вам име не би било увек у духу присутно. Потребно је познавати душу Његошеву. То је једна од оних душа, која не може да не буде ни хладна ни топла, у којој мисли не могу да долазе и одлазе као учтиви но равнодушни посетиоци једне официјалне забаве, нити у којој фантазија може да зида огромну палату, укусну и солидну по изгледу — но само по изгледу — па се онда смеје каквом лаковерном, који појми да уђе и настани се у тој палати, но у том тренутку остаје постиђен видећи, да је цела грађевина саграђена од папира. Душа Његошева жуди за стварношћу, за једним стварним подом, по коме се може ходити, за једним стварним кровом, који може одолевати бури, и под којим се један бескућник може за ово неколико тренутака свог земаљског живота склонити. А Његош је био духовни бескућник све док није сазидао „Лучу Микрокозма“, у којој је надаље дух његов обитавао. Бескућник је био и Марко Аврелије, и ако цар, бескућник и лорд Бајрон, бескућник и граф Толстој. Има тако несрећних људских природа, чији дух не може да се настани ни у једном понуђеном им, туђем, дому, но с муком и трудом сам се подухвата зидања изнова. У свету има толико прекраснпх философских и религиозних грађевина, да један смртни новорођени може само онолико труда да уложи колико је нужно, да избере од тих затечених грађевина за себе ону, која му се учини најудобнија од најудобнијих и најлепша од најлепших. Тако и раде многи; они стану уз Платона или Аристотела, или Декарта, или Хегела, или Зороастра, Буду, Исуса или Мухамеда. И^ви многи никад нису бескућни, никад без једног склоништа, и то једног доброг, своме духу; јер ако им се у једном склоништу не би свидело, они се могу одселити у друго, — нико им не спречава ни одсељавање ни досељавање. Његошев дух осећао се у овоме свету бескућан, и за то несрећан, паштећи се напорно, да се „окући“. Он је могао да живи само у сопственом дому; за то се он и трудио, да овакав један сагради. Савременици су замерали Његошу, што се он „ничим није занимао осим својим стиховима“, или што се