Дело

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА 255 „није занимао никаквом озбиљном науком, ван поезије".1 Они нису ни издалека слутили, да је та, од њих ирезрена, поезија била Његошева насушна потреба, и да он није певао из сујете и кичљивости, но што је морао да нева, ма и кроз сузе; и ни издалека нису они слутили, да Његошу поезија није била забава ни разонођење, као играње билпјара или слушање гуслања, но „нужда и недовољство“, које му нпје давало мира. Народни послови Његошу били су тешки и мучни, но мисли су му биле још теже и мучније. Игуман Теодосије одговара књазу Долгорукову: Мислим, књаже, и прскох мислећи, мисли су ми веће јаде дале двадесет пута, но тешки послови. (Ш. М.) Ко зна колико би се књижевника који су под другим околностима стекли глас својим књижевним радом, сетили да узму перо у руку, да су били на Његошевом месту, претрпани народним брпгама, и то специјално црногорским — не француским или енглеским — народеим бригама, између којих је најглавнија била брига о народној одбрапи од глади и Турака! Но Његош је имао, поред свих народнпх брпга о о д б р а н и, и једну своју бригу, ксја је равнотежила онима, а то је брига о с а м о о дб р а н и од мрака, несмисла живота и очајања. Требало је наћи једну чврсту подлогу, са које би се могло бранити. Ако је живот, заиста, само мрак, несмисао и очајни непоредак, онда на што мислити о некаквој народној одбрани од глади и Турака? Зар су глад и Турци онда непријатељи, а не најбољи пријатљи, јер, спасиоци од овога живота, који је зло, а не добро, мрак без јутра, несмисао и „грдна мјешавина" без умне силе и циља? Велики људи траже принцппе, на основу којих би делали, траже у логици оно, што већина носи, умом не осветљено, у инстинкту. За Гагића и Медаковића поезија није била никаква 1 Ровинск1аП. А. наводи ово мишљење Гагпћа, руског дубровачког консула, и Медаковића, назпвајући га „величаћшан несправедливоств и клевета“. „Највећу неснраведљивост u клевету против њега пзносе људи, којп говоре, да се он ничим није занимао, осим својом поезијом. На против, он је написао врло мало, будући непрестано заузет пословима (народним), и то, што је написао, имало је громадно значење не за њега лично, него за његов народ“. ПетрЂ II (Раде) ПетровпчЂ НћгошЂ стр. 164—165.