Дело

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА 257 једно туђе веровање.1 Његош је један самобитан геније, који не зајми п не подражава, но који ствара. Он је створио своје 13ЈеРУЈУ> и ниједан члаи овога свога Вјерују он није позајмпо, него их је све иутем сопственог мучног и истрајног размишљања извојевао; или, ако му је кад што и попало с друге стране, он то није усвајао, док га није снровео кроз сва она врлетна искушења, кроз која је он имао обичај да спроводи све мисли своје, и док се сам није уверио у вредност тога. 1 Да је „Луча Микрокозма“ написана подражавањем Милтонова „Изгубљена Раја“ то читалац не може сазнатп ни пз овог нп из других дела Његошевпх, нпти пз упоређења с Мплтоновпм делом, но једино од познијих критпчара; а нп од кога се опет у свету не може сазнати, одкуда су овп познпјп критпчарп Његошевп дошлп на ту нретпоставку. Неко је то, мора, најпре рекао, коме се тако учинило прп површном чптању Његоша п Милтона, а после овога „некога“, којп се, као и обично што бива, загубпо у масп, остали су редом то понављали, усмено п ппсмено, у биографпјама, монографпјама, псторпјама лнтературе, тако да је данас та сујеверица већ постала правом вером, окамењеном традицпјом, која ће се свакако, користећп се пнерцпјом људп, још дуго година преписивати из књиге у књигу и предаватп од уста устима. Чак и г. Решетар, који на једној странп пише, да је Његош у „Л. М.“ „открио свој е најпнтпмнпје осјећаје и мисли“, ппше на другој: „у „Л. М.“ повео се је владпка донекле за „Изгубљеним Рајем“ енглескога пјесника Милтона, којега на неким мјестима дпректно имптује, алп опет у главноме је то са свпм орпгинална пјесма". (Предговор „Г. В.“). Трудно је ова два исказа довестп у склад. Г. Јаша Продановпћ мисли, да је „Л. М,“ „ппсана по пнсппрацпји Мплтоновој“ (Предговор „Лажном цару Шћепану Малом“, пздање Срп. Књпж. Задруге). Дакле. u имитпрао Милтона п пнсппрпсан од Милтона! Туђа форма, туђп дух — шта је онда Његошево? Зар може онда и битп разговора о некаквпм његовим „најинтпмнијим осјећајпма п мислима“ у овоме делу? Да; о овоме може бити разговора, но о макаквој пмитацпји п туђој инсппрацпји не може бити разговора. Једина идеја, која сједињује Његоша с Милтоном, јесте идеја пада човека у неблаженство због греха; но та идеја сједињује Његоша не само с Милтоном но п с једном*већом половпном целога човечанства, за коју је пад човека основна догма вере. Ову је идеју могао Његош наћп у свакој свештеној књизп п у свакој црквеној песми; како да је он ту не нађе, него баш у једног, далеког, енглеског песнпка? Не бп ли се с једнпм разлогом впше могло тврдптп, да је Његош, као и Милтон, инспирисан Бпблпјом? Међутим и ово тврђење бледи пред моћним фактом, да се мп овде налазимо пред једним песнпком, којп је од прпроде инспирисан. II облик Његошева дела са свим је различан од Мплтонова; различан распоред градпва, разлпчно п само градпво. Ако се Његош у погледу форме па кога угледао, онда се он очевидно пре угледао на Данта, којпмује, без сумње, п много познатпји био од Милтона, него на овога. Да пстакнемо само једно: Милтон. на пр, нема никаквога путовође по другим световима, док Данте има (Впргила) као и Његош (лучу, мисао, по том једног анђела). Дело, књ. 56. 17