Дело

288 Д Е Л 0 — Хтела сам да одем до Виљсонове. Имам да јој одне* сем хаљине. Дакле, сутра одлучно? — рече она веселим гласом; али одједном се промени у лицу. Камердинер Вронскога дође да тражн признаницу о пријему телеграма из Петрограда. Није било ничега особитога у томе што је Вронски примио депешу, али он као желећи да сакрије нешто од ње, рече да је признаница у кабинету и журно се обрати њој. — Сутра ћу неизоставно све свршити. — Од кога је депеша? — упита она, не слушајући га. — Од Стиве, одговори он нерадо. — Зашто ми је ниси показао? Каква може бити тајна између Стиве и мене? Вронски врати камердинера и рече му да донесе депешу. — Нисам хтео да показујем зато што Стива има страст да телеграфира; шта може да телеграфира, кад ништа није решено ? — 0 разводу? — Да, али пише да још ништа није успео. Овпх дана обећао је одлучан одговор. Ево прочитај. Дрхтавим рукама Ана узе депешу и нрочита оно исто, што рече Вронски. На крају још беше додато: „Наде је мало} али ја ћу учинити све могућно и немогућно“. — Ја сам јуче рекла да ми је потпуно све.једно, кад ћу добити и, шта више, да ли ћу добити развод, — рече она поцрвенивши. — Није било никакве потребе крити од мене. „Тако он може крити и крије од мене своју преписку с женскињем“ помисли она. — А Јашвин је хтео јутрос да дође с Војтовом, — рече Вј^онски, — чини ми се, да је дигао Пјевцову све, чак више него што онај може да плати, око шесет хиљада. — Не, — рече она, раздражена тиме, што јој он тако очигледно овом променом разговора показиваше да је раздражена, — зашто мислиш да ме то извешће тако интересује, да треба чак крити. — Ја се интересујем стога, што волим јасност, — рече он. — Јасност није у форми него у љубави, — рече она, све више и више падајући у раздражење, не због речи већ због хладног, спокојног тона, којим је говорио. — Зашто ти то желиш ?