Дело

АНА КАРЕЊИНА 289 „Боже мој! Опет о љубави“, — помисли он мрштећи се. — Та ти знаш, зашто: због тебе и због деце, која ће бити, — рече он. — Деце неће бити. — То ми је врло жао, — рече он. — Теби је то потребно због деце, а о мени и не мислиш? — рече она, потпуно заборавившп и не чувши да је рекао због тебе и због деце. — Ах, ја сам рекао: због тебе. Највише због тебе, — мрштећи се као од бола, понови он, — стога што сам уверен да већи део твога раздражења долази од неодређености положаја. „Да, ето сад је престао да се претвара и види се сва његова хладна мржња према мени“, — помисли она, не слушајући његове речи, али с ужасом загледајући у оног хладног и суровог судију, који је, дражећи је, гледао из његових очију. — Није тај узрок, — рече она, — и ја чак не разумем, како може бити узрок мога, како ти велиш, раздражења то шго се налазим потпуно у твојој власти. Каква је ту неодређеност положаја? Напротив. — Врло мијежао, што нећеш да разумеш, — прекидеје он, упорно желећи да искаже своју мисао — неодређеност се састоји у томе, што теби изгледа да сам ја слободан. — Што се тога тиче, можеш бити потпуно миран, — рече она, и окренувши се од њега, поче пити кафу. Опа подпже шољу, опружившп у страну мали прст, и принесе је устима. Сркнувши неколико гутљаја, она погледа у њега и по изразу његова лица јасно појми да му беху одвратни и рука, и гест, и звук, који је производила уснама. — Мени је сасвим свеједно, шта мисли твоја мати и како она хоће да те жени, — рече она, дрхтавом руком остављајући шољу. — Али ми не говоримо о томе. — Не, баш о томе. И веруј, да мене женска без срца, била она старица или не, твоја мати или туђа, ue интересује и нећу да знам за њу. — Ана, ја те молим да не говориш с непоштовањем о мојој матери. — Женска, која није срцем погодила, у чему лежи срећа и част њеног сина, та женска нема срца. Дело, књ. 56, 19