Дело

290 Д Е Л 0 — Ја понављам своју молбу да не говориш тако о матери, коју ја поштујем, — рече он, подижући глас и строго гледајући у њу. Она не одговори. Нетренице гледајући у њега, у његово лице, руке, она се сети у свима подробностима призора јучерашњег измирења и његовог страсног миловања. „Овако, исто овако он је миловао и миловаће друге женске!“ мишљаше она. — Ти не волиш матер. То су све фразе, фразе и фразе! — с мржњом гледајући у њега, рече она. — А ако је тако, онда треба... — Треба се решити, и ја сам се решила, — рече она и хтеде да иде, али у тај мах уђе у собу Јашвин. Ана се поздрави с њим и застаде. Зашто је у овом тренутк.у, кад је у души њеној била бура и кад осећаше да стоји на обрту живота, који може имати ужасне последице — зашто је потребно било претварати се пред туђим човеком, који ће раније или доцније сазнати све, — она није знала; али одмах, стишавши у себи унутарњу буру, она седе и поче говорити с гостом. — Како ваша ствар? Јесте ли наплатили дуг? — упита она Јашвина. — Па добро, изгледа да нећу добити све, а у среду треба ићи. А кад ћете ви? — реће Јашвин, жмирке погледајући у Вронског и очевидно досећајући се да је било свађе. — Чини ми се, прекосутра, — рече Вронски. — Ви се, у осталом, већ давно спремате. — Али сад већ одлучно, — рече Ана, гледајући право у очи Вронскоме таким погледом, који му је говорио да и не мисли о могућности измирења. — Зар вам није жао овог несрећног Пјевцова? — наставп она разговор с Јашвином. — Никад се нисам питао, Ана Аркадијевна, да ли ми је жао, или не. Све моје имање је ту, — он ноказа на бочни шпаг, и сад сам богат човек; данас ћу отићи у клуб, и може бити да ћу се вратити као просјак. Сваки, који седне са мном да игра, такође жели да ме остави без кошуље, као ја и њега. И боримо се, а у томе и јесте задовољство. — А кад бисте били жењени, — рече Ана, — како би било вашој жени? Јашвин се насмеја.