Дело

292 Д Е Л 0 XXVI Никад још није пролазио цео дан у свађп. Данас је тч> било први нут. И то није била свађа. То је било очигледно признање потпуне охладнелости. Зар је могућно било погледати у њу онако, како је он погледао кад је улазио за билет? Погледати у њу, видети да јој се срце цепа од очајања, и проћи ћутке с овим равнодушно спокојним лицем? Он није охладнео према њој, алп ју је мрзео, јер је волео другу женску, — то је било јасно. II сећајући се свих оних сурових речи, које је казао, Ана измишљаше још и оне речи, које је очевидно желео и могао* да каже, и све се више и више дражаше. „Ја вас не држим“, могао је рећи. „Можете ићи, куд хоћете. Ви нисте хтели да се разводите с вашим мужем, вероватно стога да му се опет вратите. Вратите се. Ако вам треба новаца, ја ћу вам дати. Колико вам треба рубаља?“ Све на.јсуровије речи, које је могао рећи један груб човек, он јој је рекао у њеној уобразиљи, и она му их не прашташе, као да их је у истини казао. „А зар се још јуче није клео у љубави, он правичан и частан човек? Зар ја нисам већ много пута узалуд очајавала?"— одмах затим говораше она себи. Цео тај дан, изузевши одлазак до Виљсонове, који јој одузе два сата, Ана је провела у сумњи и колебању: да ли је све свршено, или још има наде за измирење, треба лп сад одмах да отпутује, или да се још једном с њим састане. Она га је чекала цео дан, а у вече, одлазећи у своју собу и наредивши да му саопште да је боли глава, замисли у себи: „Ако дођег без обзира на речи собаричине, онда значи да ме још воли. Ако ли не, онда значи да је све свршено и тада ћу решити шта да радим!..“ Она је у вече чула лупу његових кола која се зауставише, његово звонце, његове кораке и разговор с девојком; он поверова ономе што му рекоше, не хте ништа више да распитује и оде у своју собу. Значи, све је било свршено. II смрт, као једино срество да се успостави у његовом срцу љубав према њој, да га казни и одржи нобеду у оној борби, коју је зли дух, настанивши се у њеном срцу, с њим водио, — јасно и жпво изађе пред њу.