Дело

294 Д Е Л 0 цуске речи, а она је као и увек за време тога кошмара (што и представља његов ужас) осећала да тај старац-мужик не обраћа на њу пажњу, али ради некакав страшни посао око гвожђа — над њом. И она се пробуди у хладном зноју. Кад је устала, она се као кроз маглу сети јучерашњег дана. „Била је свађа. Било је оно што је бивало већ неколико пута. Рекла сам да ме боли глава, и он није улазио. Сутра нутујемо, треба га видети и спремати се за одлазак", рече она у себи. И сазнавши да је у кабинету, пође к њему. Пролазећи кроз гостинску собу, она чу да се пред улазом заустави екипаж,. и погледавши кроз прозор, спази каруце, из којих се промаљаше млада девојка у љубичастом шеширићу, наређујући нешто лакеју који звоњаше. После разговора у предсобљу неко се попе горе и поред гостинске собе зачуше се кораци Вронскога. Он брзим корацима сиђе низ степенице. Ана опет приђе прозору. Ено, он изађе гологлав на врата и приђе каруцама. Млада девојка у љубичастом шеширићу предаде му пакет. Вронски јој, смешећи се, рече нешто. Каруце одоше; он брзо устрча натраг уз степенице. Магла, која покриваше све у њеној души, одједном се растури. Јучерашњи осећаји с новим болом затишташе њено болесно срце. Она сад није могла да појми, како је могла толико да се понизи да проведе цео дан с њим у његовој кући.. Она уђе у његов кабинет да му изјави своју одлуку. — То је Сорокина са својом кћери свратила и донела ми новац и хартије од maman. Јуче нисам могао да добијем. Како твоја глава, је ли бољеУ — рече он спокојно, не желећи да види и разуме мрачни и свечани израз њена лица. Она је ћутке, пажљиво гледала у њега, стојећи на сред собе. Он погледа у њу, тренутно се намршти и настави да чита писмо. Она се окрете и лагано пође из собе. Он је још могаше вратити, али она дође до врата а он једнако читаше и чујаше се само шуштање табака хартије при превртању. — Е, у добри час, — рече он, кад она већ беше на вратима, сутра путујемо коначно? Је л’ тако ? — Ви, а ја не. — рече она, окренувши му се. — Ана, тако је немогућно живети... — Ви, а ја не, — понови она. — То већ постаје несносно! — Ви... ви ћете се кајати за то, — рече она и изађе.