Дело

Б Е Л Е Ш К Е 313 нема шта особито ни додати ни одузети. Преводилац нам је дао нревод у стиху, и то Дантов једанаестерац он је преводио српским десетерцем, и то са сликом као у Данта. Само то постићи, треба особитог труда. II преводилац је то постпгао, али је много и жртвовао п то је, како нам се чпни више жртвовао јасност пего лп верност, ма да је и ова по негде страдала. Узмимо баш прву терцу, почетак „Пакла“. У орпгиналу је: „Nel mezzo del camin di nostra vita, Mi ritrovai per una selva oscura, Che la diritta via era smarita". Преводилац je то овако превео: „Баш у јеку људског нам живота Мрачном шумом некуда заблудих Јер се зашло с правца изван плота". Преводилац је превео песникову мисао скоро сасвим тачно, али не и истим начином псказану. Таких измена има врло много. Али, рекосмо већ, јасноет је много више страдала. Да би добио правилан стих и слик, он употребљава врло често провинцијализме, а понекопут просто кује речи. Па ипак се овај превод може читати. Треба се пстпна, како то лепо каже преводилац, оборужати стрпљивошћу, али се без тога Данте не може разумети. Треба имати на уму оно што каже иреводилац: „Кажу 'Галијанцп: Проучавање Данта, а не штпво Данта“. Ко хоће да ужива у Давтовој поезији, мора је прво пажљиво ироучити. Писац није тачно превео ни пме овога спева. У оригпналу се он зове „Divina commedia“, а он је превео са „Divna Gluma“. „Commeoia" се може превести са „глума“, али „divina" и „дивна“ није исто. Он то овако објашњава: „Ово је дјело сам пјесник прозвао Глумом, јер је то позорница, на којој нам се представља васиони свијет. Потомци придодаше ријеч Дивна, јер је постала предметом удивљења ученоме свијету. Divina у овом случају цреведена са Божанствена, не чпни се умјестно, јер Божанство стоји о себи, не смије се приппеиват створењу: па и придјев Божанствен имао би се употребљават изкључиво кад је риЈеч о преимућствима нарави БожиЈе“. — И ако нам ово објашњење није довољно, ипак немамо особитих разлога да га не прпмимо. Преводилац је дао п кратак преглед жпвота и књижевног рада Дантова. Преглед је овај наппсан врло лепо и он нам је добро дошао, јер се код нас Данте зна само по имену. Тако исто дао је опширан коментар. Све то казује да је преводилац уложио веома много труда око овог посла. Да споменемо још нешто чиме је преводилац стекао наше особите симпатије. Он је ово дело посветио „Сл ози и љубави Хрвата и Срба, једнокрвне исто језичне браћ е“. Велика је ова мисао п златна је ова реч. Хвала му на њој, јер нам њоме даје најлепше наде за заједничку будућност, нашу п наш браће Хрвата. Књпга се може набавити од Бпскупског Сјеменишта „Lavova“ у Котору. Дена јој је, без поштарине, 6 круна. Поштнрнна за Србију пзноси 1 40 новчића за 1—4 иримерка. Нека је ова књига од наше стране нашим читаоцима најтоплије препоручена. Српство у Београду. — Г. Павле Ст. Павловић, професор, штампао је књижицу под насловом „Српство у Београду“, (комад у једном чину с певањем. Музика од Ј. Марпнковпћа и Б.